Саопштење

Поводом изјаве господина Синише Станковића, помоћника министра уређења простора и заштите животне средине, објављене у дневном листу “Vijesti”, 22. фебруара 2010. године
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 23. фебруар 2010.


У дневном листу “Vijesti”, 22. фебруара 2010. године објављен је чланак “Ливаде ‘исциједиле’ пет милиона” у којем се преноси извава господина Синише Станковића, помоћника министра уређења простора и заштите животне средине. Савјет мјесних заједница Грбља, жели се осврнути на неке од изјава господина Станковића.

I – “Наравно да је актуелан отпор једног броја грађана Грбља...”
Број грађана Грбља који се противи намјери Министарства да изгради регионалну санитарну депонију на Трешањском млину је број његових становника, заједно са не малим бројем грађана Котора, Тивта и Будве. Против депоније и покушаја њене поновне градње били смо 1980. и 2001. године, сада смо против тога, и бићемо против тога док нас буде! Када нас више не буде било, тада ћете господине Станковићу мирно моћи изградити депонију на Трешањском млину.

II – “Израда студије локације је још једна прилика... да се дође до заједничког рјешења... градње регионалне санитарне депоније.”
Ми заиста не видимо могућност заједничког рјешења који подразумјева изградњу депоније удаљене на само 600 m од најближих кућа у Братешићима и 800 m од најближих кућа у Радановићима. На техничко-технолошком нивоу данашње Црне Горе, познајући све наше навике и имајући искуство са претходним депонијама, ми самтрамо да – или ћете ви градити, а ми се иселити – или ћете ви ипак тражити неко друго мјесто за депонију. Обећање о томе како ће баш овога пута бити изграђена најмодернија депонија, са до сада невиђеним техничко-технолошким својствима, слушали смо у свим претходним покушајима да се гради или поново активира депонија на Трешањском млину. Како су се та обећања остварила, сазнали смо док је на Трешањском млину функционисала депонија, у сазнању смо како је то изгледало и на Ловањи. Упознати смо и ми, и цијела Бока, вјерујемо и један добар дио грађана Црне Горе, а надамо се и ви господине Станковићу – и то не желимо да имамо у својим двориштима.

III – “Управо због тих дилема и отпора локалног становништва ... ”
Ми дилема око тога што би значила изградња регионалне санитарне депоније за општине Котор, Тиват и Будва, а могуће и Херцег Нови, на период од 20 година, са могућношћу продужења, немамо! Укратко била би то смртна пресуда за Радановиће, Братешиће, Грбаљ... Међутим, имамо дилема око онога што нам долази из Министарства и вас господине Станковићу, јер ви са једне стране када дођете код нас у Грбаљ изјављујете да “ако грађани Грбља буду против депоније, Министарство је неће градити на Трешањском млину”, а са друге стране у Скупштини Црне Горе 28. децембра 2009. године изјавите да имате сагласност предсједника општина (Котора, Тивта и Будве) за локацију депоније, па вас потом демантују из Кабинета градоначелнце Котора.

На крају, наведимо и изјаву господина Бранислава Гвозденовића, министра уређења простора и заштите животне средине, коју су пренили дневни листови “Побједа” и “Vijesti” 4. фебруара 2010. године да: “Депоније морају да постоје... али ако Општина буде предложила нека додатна рјешења, заједно ћемо анализирати и тражити рјешења која су најприхватљивија за грађане.” Стекли смо утисак, у протекле двије године, да баш ви господине Станковићу имате велики проблем да прихватите да је регионална санитарна депонија на Трешањском млину неприхватљива за становништво Грбља и Котора, као и за Општину Котор и Скупштину Општине Котор и многе грађане који увиђају неприхватљивост рјешења, којег здушно заговарате. Такође, нажалост, стекли смо утисак да ви апсолутно и не желите да разговарате о било каквим другим рјешењима.

Ми вас зато молимо, да ипак о свему још једном размислите и нађете начина да успоставите сарадњу са свима нама који смо против депоније на Трешањском млину, на тај начин што ћете пронаћи неко друго, прихватљивије, мјесто за регионалну санитарну депонију. Надамо се да ћемо се бар у томе сложити да би било крајње непримјерно да у држави која тежи Европској заједници и европским врједностима, Министарство на силу наметне рјешење, не уважавајући ни мишљење локалног становништва, ни локалне власти. Ако тако остварите депонију на Трешањском млину, бојимо се да ћемо сви подједнако бити губитници како у очима домаће јавноста, тако и у очима европске, која нас већ сада упућује на сасвим друкчије обрасце понашања, управљања и владања.