Господин Синиша Станковић, помоћник министра за одрживи развој и туризам, гостовао је 20. фебруара 2011. године у емисији "У жижи" на Радио Скали, коју води господин Славко Мандић. Емисију можете преслушати на линку: Радио Скала.
Showing posts with label депонија. Show all posts
Showing posts with label депонија. Show all posts
2011/02/20
2011/02/19
Интервију Стевана Кордића
Стеван Кордић, члан Савјета мјесних заједница Грбља, гостовао 13. фебруара 2011. године у емисији "У жижи" на Радио Скали, коју води господин Славко Мандић. Емисију можете преслушати на линку: Радио Скала.
2011/02/10
MANS: Obustaviti usvajanje planskih dokumenta "Trešanjski mlin"
Преузето са сајта Радио Котора, 9. фебруар 2011.
"MANS traži od Ministarstva održivog razvoja i turizma da obustavi dalju proceduru usvajanja Nacrta lokalne studije lokacije “Trešanjski mlin”, na kojoj je planira izgradnja deponije za opštine Kotor, Budva i Tivat, zbog nezakonitosti tog planskog dokumenta. MANS je danas dostavio komentare Ministarstvu na taj dokument i ukazao da postoji nesaglasnost sa planovima višeg reda, što je suprotno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata. Naime, lokacija ove deponije ne postoji u grafičkim prilozima, već se samo pominje u tekstu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor kao jedna od mogućnosti. U Prostornom planu Crne Gore, kao dokumentu najvišeg reda, takođe se ne pominje ova lokacija. Obrađivač se poziva na strateški master plan za čvrsti otpad, koji nije u sistemu planskih dokumenata koje tretira Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata i kao takav ne može predstavljati plan višeg reda. S obzirom da se radi o deponiji od regionalnog značaja, kakvu stari gradski plan Kotora nije mogao da predvidi, tretman ovakvog infrastrukturnog objekta kroz plansku dokumentaciju je nedovoljan i neodgovarajući. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je planirana lokacija predviđena na površini od preko 14 hektara, dok se zaštitna zona predviđa u širini od samo 25 metara, što je nedovoljno za zaštitu od negativnih uticaja. Takođe, zeleni i zaštitni pojas oko deponije trebalo je uvezati u sistem zaštitnih zona prilagođenih objektu ovog ranga i kapaciteta. Zbog toga treba obustaviti usvajanje ovog planskog dokumenta, dok se na nivou Prostorno urbanističkog plana Kotora ne izvrše odgovarajuće izmjene u cilju sagledavanja problema, traženja održivog rješenja i definisanja ne samo lokacije deponije, ove ili alternativne, već i zona zaštite. Iako ovakav planski dokument mora da prati i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu, koju je obavezna da uradi Opština Kotor, taj dokument još uvijek nije dostupan javnosti za komentarisanje. MANS takođe traži od kotorskih vlasti da objave SEA, kako bi građani tog područja imali punu informaciju o svim štetnim posledicama koje će na lokaciji proizvesti planirano odlaganje otpada iz nekoliko crnogorskih opština", stoj u saopstenju MANS-a, upucenom Radio Kotoru, koje je potpisala Ines Mrdovic koordinatorka programa za ubanizam.
"MANS traži od Ministarstva održivog razvoja i turizma da obustavi dalju proceduru usvajanja Nacrta lokalne studije lokacije “Trešanjski mlin”, na kojoj je planira izgradnja deponije za opštine Kotor, Budva i Tivat, zbog nezakonitosti tog planskog dokumenta. MANS je danas dostavio komentare Ministarstvu na taj dokument i ukazao da postoji nesaglasnost sa planovima višeg reda, što je suprotno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata. Naime, lokacija ove deponije ne postoji u grafičkim prilozima, već se samo pominje u tekstu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor kao jedna od mogućnosti. U Prostornom planu Crne Gore, kao dokumentu najvišeg reda, takođe se ne pominje ova lokacija. Obrađivač se poziva na strateški master plan za čvrsti otpad, koji nije u sistemu planskih dokumenata koje tretira Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata i kao takav ne može predstavljati plan višeg reda. S obzirom da se radi o deponiji od regionalnog značaja, kakvu stari gradski plan Kotora nije mogao da predvidi, tretman ovakvog infrastrukturnog objekta kroz plansku dokumentaciju je nedovoljan i neodgovarajući. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je planirana lokacija predviđena na površini od preko 14 hektara, dok se zaštitna zona predviđa u širini od samo 25 metara, što je nedovoljno za zaštitu od negativnih uticaja. Takođe, zeleni i zaštitni pojas oko deponije trebalo je uvezati u sistem zaštitnih zona prilagođenih objektu ovog ranga i kapaciteta. Zbog toga treba obustaviti usvajanje ovog planskog dokumenta, dok se na nivou Prostorno urbanističkog plana Kotora ne izvrše odgovarajuće izmjene u cilju sagledavanja problema, traženja održivog rješenja i definisanja ne samo lokacije deponije, ove ili alternativne, već i zona zaštite. Iako ovakav planski dokument mora da prati i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu, koju je obavezna da uradi Opština Kotor, taj dokument još uvijek nije dostupan javnosti za komentarisanje. MANS takođe traži od kotorskih vlasti da objave SEA, kako bi građani tog područja imali punu informaciju o svim štetnim posledicama koje će na lokaciji proizvesti planirano odlaganje otpada iz nekoliko crnogorskih opština", stoj u saopstenju MANS-a, upucenom Radio Kotoru, koje je potpisala Ines Mrdovic koordinatorka programa za ubanizam.
2011/02/09
Саопштење након "јавне расправе"
Поводом јавне расправе о Нацрту локалне студије локације “Трешањски млин”,са Стратешком процјеном утицаја на животну средину
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 9. фебруар 2011.
Министарство уређења простора и заштите животне средине Владе Црне Горе наручило је и ставило на јавну расправу Нацрт локалне студије локације “Трешањски млин”, са Стратешком процјеном утицаја на животну средину. Оно наставља са израдом пројектне документације за изградњу регионалне сантитарне депоније на Трешањском млину за општине Будву, Тиват и Котор. Све се ово дешава упркос:
- Неподијељеном противљењу локалног становништва Грбља и сусједних мјеста и градова исказаног кроз три протестна скупа из: 2008, 2009. и 2010. године, као и петицију из 2008/9. године против изградње депоније коју је потписало 2500 грађана.
- Противљењу Општине Котор и градоначелнице, госпође Марије Чатовић, које је до сада више пута исказано и јутрос наново потврђено!
- Закључку Скупштине Општине Котор, из 2008. године, у којем је изражено противљење намјери да се изгради депонија на Трешањском млину.
- Просторном плану Општине Котор за подручје Грбља, који је усвојен од стране истог Министарства, и ступио на снагу 2010. године, а који предвиђа зелене површине на простору гдје се намјерава изградити депонија.
Из свега наведеног, Савјет мјесних заједница Грбља закључује да је Министарство уређења простора и заштите животне средине одлучило је да изгради депонију на Трешањском млину по сваку цијену – укључујући и ону, неколико пута поновљену од стране представника Министарства, да се депонија неће изградити примјеном силе над становништвом Грбља.
У овако створеним условима, не видимо икакав смисао узимања учешћа у оваквим и сличним јавним расправама организованим од стране Министарства. Такве јавне расправе доживљавамо како потпуно изругивање приниципу учешћа грађана и локалне самоуправе у процесу доношења одлука. Нити смо им потребни, нити нас уважавају! Па, нека онда сами у потпуности сносе одговорност за одлуке, које мимо воље свих нас доносе.
На крају, користимо прилику да позовемо становништво Грбља, затим становништво општина Котор, Тиват и Будва, као и све људе добре воље да нам као грађани помогну да се одупремо методама и намјери Министарства да изгради регионалну депонију на Трешањском млину. Ми смо нашу спремност већ више пута исказали и спремни смо, да у оквирима закона државе Црне Горе, поново и изнова урадимо све да би сачували и наш, и општи интерес.
2011/01/31
Javna rasprava
Javna rasprava o Nacrtu Lokalne studije lokacije "Trešanjski mlin", sa Strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu, u organizaciji Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine i Obrađivača plana, biće održana u nedjelju 9.februara od 13 do 15 sati u hotelu "Vardar" u Starom gradu. Planski dokument će biti dostupan na sajtu Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine www.mse.gov.me, a primjedbe i sugestije mogu se slati putem imejla igor.jovanovic@mse.gov.me do kraja javne rasprave. Kako bi se obezbijedili optimalni uslovi za uvid zainteresovanih subjekata i davanje eventualnih sugestija i primjedaba, planski dokument će biti dostupan javnosti u Ministarstvu uređenja prostora i zaštite životne sredine na Rimskom trgu u Podgorici svakog radnog dana od 12 do 15 sati.
2010/03/30
Informacija Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine povodom protestnog skupa građana Grblja
Podgorica, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, 30. mart 2010. godine
Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, u cilju potpunog informisanja javnosti povodom skupa na kome su građani Grblja iskazali neslaganje za eventualnu izgradnju regionalnog centra za tretman otpada (u okviru kojeg treba da bude izgrađena i deponija) u blizini Trešanjskog mlina, daje sljedeće:
Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da poslove komunalnih djelatnosti i održavanje komunalnih objekata uređuju i obezbjeđuju jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine. Sve jedinice lokalne uprave dale su pozitivno mišljenje na Strateški master plan za upravljanje otpadom koji je pripremljen u saradnji sa tijelima Evropske komisije i usvojen 2005. godine. Jedno od osnovnih strateških opredjeljenja ovog plana je i organizovanje tretmana i odlaganja otpada na osnovama regionalnog povezivanja opština, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti i efikasnosti u obavljanju poslova.
U skladu sa Strateškim master planom pripremljen je i usvojen Zakon o upravljanju otpadom, a kasnije i Državni plan upravljanja otpadom. Nažalost, ni nakon dva puta odlaganog početka njegove primjene, jedinice lokalne samouprave u Crnoj Gori (izuzev Glavnog grada), nijesu obezbijedile osnovne preduslove za početak implementacije Zakona. Opštine Kotor, Budva i Tivat, koje su bile u situaciji da, od jula 2004. godine do kraja 2007. godine, tretiraju i odlažu otpad na odgovarajući način, nijesu mogle da se dogovore ni oko lokacije budućeg regionalnog centra za tretman otpada, što je uzrokovalo da Vlada, na osnovu odredbi člana 37 Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdi javni interes i preuzme obavezu rješavanja ovog pitanja.
Sagledavajući rezultate dva puta urađenih analiza mogućih lokacija, utvrđeno je da lokacija u blizini Trešanjskog mlina na najbolji način zadovoljava uslove za izgradnju centra za tretman otpada za potrebe opština Kotor, Budva i Tivat. Urađeni su i studija izvodljivosti i elaborat procjene uticaja na životnu sredinu čiji rezultati su potvrdili da je izgradnja centra za tretman otpada na ovoj lokaciji izvodljivo i održivo rješenje. Ekspertski tim Evropske investicione banke je konstatovao da je ova lokacija najbolja od svih lokacija predviđenih za izgradnju regionalnih centara za tretman otpada u Crnoj Gori. Trenutno su u toku aktivnosti na pripremi odgovarajućeg prostorno-planskog dokumenta – lokalne studije lokacije, u okviru kojih je, shodno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata, predviđena i javna rasprava na kojoj će se sagledati stavovi stručne javnosti i građana.
Bez obzira na sve do sada urađeno, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine iskazuje spremnost da prihvati novu lokaciju za koju se ove tri i, eventualno, opština Herceg Novi dogovore, a koja zadovoljava propisima utvrđene uslove. Naglašavamo da će u tom slučaju biti neophodno od početka realizovati sve aktivnosti koje su do sada urađene za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina. To praktično znači da će prve tone otpada biti moguće tretirati i odlagati na toj lokaciji, u najboljem slučaju, za tri godine. Do tada, otpad će se morati odvoziti do odgovarajućeg centra, odnosno deponije, kakvom trenutno jedino raspolaže Podgorica.
Predstavnici Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine su, tokom dva sastanka, razgovarali sa predstavnicima mjesnih zajednica Grblja. Tom prilikom je jasno ukazano da su centri za tretman otpada projektovani tako da imaju neuporedivo manji rizik po životnu sredinu u odnosu na postojeća smetlišta i odlagališta. U okviru studije izvodljivosti za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina predviđena je i primjena tehnologije baliranja otpada prije konačnog odlaganja, čime se rizik na životnu sredinu svodi na najmanju moguću mjeru. Predstavnicima mjesnih zajednica je ponuđeno da posjete jedan od centara za upravljanje otpadom u nekoj od evropskih zemalja i da se na taj način upoznaju sa svim aspektima ovakvog rješenja.
Prihvatajući činjenicu da svako ima pravo na stav o ovom, osjetljivom i istovremeno važnom pitanju, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine želi da ukaže da se sistem adekvatnog upravljanja otpadom može uspostaviti jedino na način da svi građani Crne Gore, ulažući neveliki napor, promijene odnos prema otpadu koji proizvode i iskažu spremnost za ustupke. To je prije svega pitanje kulture življenja i odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama. Ukoliko niko u Crnoj Gori ne bude spreman da prihvati da u opštini u kojoj živi bude izgrađen centar za tretman i odlaganje otpada, onda je izvjesno da ćemo i dalje biti u prilici da se suočavamo sa slikama prljavštine i nereda kakve smo, nažalost, imali i još jedno vrijeme ćemo imati prilike da vidimo u prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Takvim stanjem svodimo na minimum šanse da realizujemo projekte koji treba da unaprijede i razviju ne samo Grbalj i opštine Kotor, Budvu i Tivat, već i cijelu Crnu Goru.
Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, u cilju potpunog informisanja javnosti povodom skupa na kome su građani Grblja iskazali neslaganje za eventualnu izgradnju regionalnog centra za tretman otpada (u okviru kojeg treba da bude izgrađena i deponija) u blizini Trešanjskog mlina, daje sljedeće:
Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da poslove komunalnih djelatnosti i održavanje komunalnih objekata uređuju i obezbjeđuju jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine. Sve jedinice lokalne uprave dale su pozitivno mišljenje na Strateški master plan za upravljanje otpadom koji je pripremljen u saradnji sa tijelima Evropske komisije i usvojen 2005. godine. Jedno od osnovnih strateških opredjeljenja ovog plana je i organizovanje tretmana i odlaganja otpada na osnovama regionalnog povezivanja opština, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti i efikasnosti u obavljanju poslova.
U skladu sa Strateškim master planom pripremljen je i usvojen Zakon o upravljanju otpadom, a kasnije i Državni plan upravljanja otpadom. Nažalost, ni nakon dva puta odlaganog početka njegove primjene, jedinice lokalne samouprave u Crnoj Gori (izuzev Glavnog grada), nijesu obezbijedile osnovne preduslove za početak implementacije Zakona. Opštine Kotor, Budva i Tivat, koje su bile u situaciji da, od jula 2004. godine do kraja 2007. godine, tretiraju i odlažu otpad na odgovarajući način, nijesu mogle da se dogovore ni oko lokacije budućeg regionalnog centra za tretman otpada, što je uzrokovalo da Vlada, na osnovu odredbi člana 37 Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdi javni interes i preuzme obavezu rješavanja ovog pitanja.
Sagledavajući rezultate dva puta urađenih analiza mogućih lokacija, utvrđeno je da lokacija u blizini Trešanjskog mlina na najbolji način zadovoljava uslove za izgradnju centra za tretman otpada za potrebe opština Kotor, Budva i Tivat. Urađeni su i studija izvodljivosti i elaborat procjene uticaja na životnu sredinu čiji rezultati su potvrdili da je izgradnja centra za tretman otpada na ovoj lokaciji izvodljivo i održivo rješenje. Ekspertski tim Evropske investicione banke je konstatovao da je ova lokacija najbolja od svih lokacija predviđenih za izgradnju regionalnih centara za tretman otpada u Crnoj Gori. Trenutno su u toku aktivnosti na pripremi odgovarajućeg prostorno-planskog dokumenta – lokalne studije lokacije, u okviru kojih je, shodno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata, predviđena i javna rasprava na kojoj će se sagledati stavovi stručne javnosti i građana.
Bez obzira na sve do sada urađeno, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine iskazuje spremnost da prihvati novu lokaciju za koju se ove tri i, eventualno, opština Herceg Novi dogovore, a koja zadovoljava propisima utvrđene uslove. Naglašavamo da će u tom slučaju biti neophodno od početka realizovati sve aktivnosti koje su do sada urađene za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina. To praktično znači da će prve tone otpada biti moguće tretirati i odlagati na toj lokaciji, u najboljem slučaju, za tri godine. Do tada, otpad će se morati odvoziti do odgovarajućeg centra, odnosno deponije, kakvom trenutno jedino raspolaže Podgorica.
Predstavnici Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine su, tokom dva sastanka, razgovarali sa predstavnicima mjesnih zajednica Grblja. Tom prilikom je jasno ukazano da su centri za tretman otpada projektovani tako da imaju neuporedivo manji rizik po životnu sredinu u odnosu na postojeća smetlišta i odlagališta. U okviru studije izvodljivosti za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina predviđena je i primjena tehnologije baliranja otpada prije konačnog odlaganja, čime se rizik na životnu sredinu svodi na najmanju moguću mjeru. Predstavnicima mjesnih zajednica je ponuđeno da posjete jedan od centara za upravljanje otpadom u nekoj od evropskih zemalja i da se na taj način upoznaju sa svim aspektima ovakvog rješenja.
Prihvatajući činjenicu da svako ima pravo na stav o ovom, osjetljivom i istovremeno važnom pitanju, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine želi da ukaže da se sistem adekvatnog upravljanja otpadom može uspostaviti jedino na način da svi građani Crne Gore, ulažući neveliki napor, promijene odnos prema otpadu koji proizvode i iskažu spremnost za ustupke. To je prije svega pitanje kulture življenja i odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama. Ukoliko niko u Crnoj Gori ne bude spreman da prihvati da u opštini u kojoj živi bude izgrađen centar za tretman i odlaganje otpada, onda je izvjesno da ćemo i dalje biti u prilici da se suočavamo sa slikama prljavštine i nereda kakve smo, nažalost, imali i još jedno vrijeme ćemo imati prilike da vidimo u prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Takvim stanjem svodimo na minimum šanse da realizujemo projekte koji treba da unaprijede i razviju ne samo Grbalj i opštine Kotor, Budvu i Tivat, već i cijelu Crnu Goru.
2010/03/29
Saopštenje Opštinskog odbora Narodne Stranke Kotor
Kotor, Opštinskog odbora Narodne Stranke Kotor, 29. mart 2010. godine
Masovnost skupa u Grblju protiv regionalne sanitarne deponije za odlaganje čvrstog komunalnog otpada, koji je u nedjelju organizovao Savjet mjesnih zajednica, još je jedna potvrda odlučnosti građana Kotora da se na lokalitetu Trešanjski mlin u Grblju, ne gradi sanitarna deponija za opštine Kotor, Tivat i Budvu, smatraju u Opštinskom odboru Narodne stranke (OONS) Kotor. U saopštenju koje je tim povodom danas proslijeđeno Radio Kotoru, navodi se da su se građani Kotora na demokratki i zakonom predviđeni način izjasnili po ovom pitanju i preko Skupštine opštine Kotor, kao najvećeg predstavničkog tijela građana Kotora, koja je tri puta iskazala negativan stav za ovaj lokalitet. «Narodna stranka ovom prilikom neće nabrajati sve razloge i argumente koji idu u prilog činjenici da ne treba graditi regionalnu sanitarnu deponiju u Grblju, ali naglašavamo gospodi iz Ministarstva da je Opština Kotor u tri navrata decidno odbacila mogućnost da to bude lokacija „Trešanjski mlin“.
Naime, Skupština opštine Kotor je 28. maja 1990. godine donijela Odluku o zatvaranju tadašnjeg smetlišta (deponije) na lokalitetu Trešanjski mlin (Lukavci) u Grblju, te isto potvrdila i Zaključkom od 6. juna 1990. godine. Time je osporena lokacija koja je tada bila definisana Prostornim planom Opštine Kotor iz 1987. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 19/87), a obavezan Izvršni odbor Opštine Kotor da iznađe novu lokaciju kroz izmjenu planske dokumentacije. Imajući u vidu da se prilikom usvajanja Izmjena i dopuna Prostornog plana Opštine Kotor iz 1995. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 26/95) nije konsultovala pomenuta Odluka i sami Zaključak iz 1990. godine, Skupština opštine Kotor je na sjednici od 7. decembra 2001. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 23/2001) donijela Odluku o pristupanju izradi izmjena i dopuna Prostornog plana Opštine Kotor čiji je predmet bio brisanje pomenute lokacije iz postojećeg plana. Obzirom da je usvojena Odluka osporena od strane Ustavnog suda RCG i to iz formalno-procesnih raloga, a na inicijativu Ministarstva životne sredine i uređenja prostora koje je podnijelo inicijativu za pokretanje postupka za ocjenjivanje ustavnosti i zakonitosti same Odluke, po treći put je dovedena u pitanje volja odbornika Skupštine opštine Kotor kao najvećeg predstavničkog tijela građana Kotora. Takođe, važno je napomenuti da se sadržaj odluke odnosi na izvornu nadležnost Skupštine opštine Kotor koja je u skladu sa Zakonom i Ustavom Crne Gore, kao organ jedinice lokalne samouprave, jedina nadležna za donošenje navedenih odluka koje se tiču prostorno planske dokumentacije i načina koriščenja i upotrebe prostora i pojedinih lokacija. Ovaj navod je nesporno potvrđen i u odgovoru na poslaničko pitanje Radomira Đukića od strane Vlade Crne Gore i to u odgovoru broj 02 – 4663 od 18. decembra 2001. godine.Poslednji put, 3. juna 2008. godine Skupština opštine Kotor je reagovala Zaključkom, u kojem je izraženo protivljenje Skupštine Opštine Kotor namjeri da se izgradi regionalna sanitarna za opštine Kotor, Tivat i Budvu, a moguće i Herceg Novi. Pored navedenih odluka Skupštine opštine Kotor pomenuti problem je bio predmet i nekoliko peticija građana Kotora, koje je organizovao Savjet MZ Grblja, i to: 11. novembra 2001. godine koju je potpisalo preko 2100 građana i krajem januara 2008. godine, kada je preko 2500 građana Kotora dalo svoj potpis protiv ponovnog aktiviranja deponije čvrstog otpada na lokaciji Trešanjski mlin u Grblju. Trenutno se po treći put potpisuje peticija koju je za dva dana potpisalo preko 1000 građana. Narodna stranka ne spori da Vlada može na osnovu člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi da utvrdi javni interes za dvije ili više opština u vršrnju sopstvenih poslova od zajedničkog interesa, ali pritom moraju biti svjesni da je jedino lokalna samouprava nadležna da definiše način korišćenja i planiranja prostora Opštine», kaže se u saopštenju OONS Kotor.
Masovnost skupa u Grblju protiv regionalne sanitarne deponije za odlaganje čvrstog komunalnog otpada, koji je u nedjelju organizovao Savjet mjesnih zajednica, još je jedna potvrda odlučnosti građana Kotora da se na lokalitetu Trešanjski mlin u Grblju, ne gradi sanitarna deponija za opštine Kotor, Tivat i Budvu, smatraju u Opštinskom odboru Narodne stranke (OONS) Kotor. U saopštenju koje je tim povodom danas proslijeđeno Radio Kotoru, navodi se da su se građani Kotora na demokratki i zakonom predviđeni način izjasnili po ovom pitanju i preko Skupštine opštine Kotor, kao najvećeg predstavničkog tijela građana Kotora, koja je tri puta iskazala negativan stav za ovaj lokalitet. «Narodna stranka ovom prilikom neće nabrajati sve razloge i argumente koji idu u prilog činjenici da ne treba graditi regionalnu sanitarnu deponiju u Grblju, ali naglašavamo gospodi iz Ministarstva da je Opština Kotor u tri navrata decidno odbacila mogućnost da to bude lokacija „Trešanjski mlin“.
Naime, Skupština opštine Kotor je 28. maja 1990. godine donijela Odluku o zatvaranju tadašnjeg smetlišta (deponije) na lokalitetu Trešanjski mlin (Lukavci) u Grblju, te isto potvrdila i Zaključkom od 6. juna 1990. godine. Time je osporena lokacija koja je tada bila definisana Prostornim planom Opštine Kotor iz 1987. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 19/87), a obavezan Izvršni odbor Opštine Kotor da iznađe novu lokaciju kroz izmjenu planske dokumentacije. Imajući u vidu da se prilikom usvajanja Izmjena i dopuna Prostornog plana Opštine Kotor iz 1995. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 26/95) nije konsultovala pomenuta Odluka i sami Zaključak iz 1990. godine, Skupština opštine Kotor je na sjednici od 7. decembra 2001. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 23/2001) donijela Odluku o pristupanju izradi izmjena i dopuna Prostornog plana Opštine Kotor čiji je predmet bio brisanje pomenute lokacije iz postojećeg plana. Obzirom da je usvojena Odluka osporena od strane Ustavnog suda RCG i to iz formalno-procesnih raloga, a na inicijativu Ministarstva životne sredine i uređenja prostora koje je podnijelo inicijativu za pokretanje postupka za ocjenjivanje ustavnosti i zakonitosti same Odluke, po treći put je dovedena u pitanje volja odbornika Skupštine opštine Kotor kao najvećeg predstavničkog tijela građana Kotora. Takođe, važno je napomenuti da se sadržaj odluke odnosi na izvornu nadležnost Skupštine opštine Kotor koja je u skladu sa Zakonom i Ustavom Crne Gore, kao organ jedinice lokalne samouprave, jedina nadležna za donošenje navedenih odluka koje se tiču prostorno planske dokumentacije i načina koriščenja i upotrebe prostora i pojedinih lokacija. Ovaj navod je nesporno potvrđen i u odgovoru na poslaničko pitanje Radomira Đukića od strane Vlade Crne Gore i to u odgovoru broj 02 – 4663 od 18. decembra 2001. godine.Poslednji put, 3. juna 2008. godine Skupština opštine Kotor je reagovala Zaključkom, u kojem je izraženo protivljenje Skupštine Opštine Kotor namjeri da se izgradi regionalna sanitarna za opštine Kotor, Tivat i Budvu, a moguće i Herceg Novi. Pored navedenih odluka Skupštine opštine Kotor pomenuti problem je bio predmet i nekoliko peticija građana Kotora, koje je organizovao Savjet MZ Grblja, i to: 11. novembra 2001. godine koju je potpisalo preko 2100 građana i krajem januara 2008. godine, kada je preko 2500 građana Kotora dalo svoj potpis protiv ponovnog aktiviranja deponije čvrstog otpada na lokaciji Trešanjski mlin u Grblju. Trenutno se po treći put potpisuje peticija koju je za dva dana potpisalo preko 1000 građana. Narodna stranka ne spori da Vlada može na osnovu člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi da utvrdi javni interes za dvije ili više opština u vršrnju sopstvenih poslova od zajedničkog interesa, ali pritom moraju biti svjesni da je jedino lokalna samouprava nadležna da definiše način korišćenja i planiranja prostora Opštine», kaže se u saopštenju OONS Kotor.
SNP: Riješiti pitanje na nivou države
Budva, SNP - preuzeto iz ND "Vijesti", 29. mart 2010. godine
Budvanski SNP podizao je jučerašnji protest Grbljana, poručujući da bi "Vlada, preko Ministarstva uređenja i zaštite životne sredine, trebala malo detaljnije da se pozabavi tom temom, putem javnih rasprava na kojima bi učestvovalacjelokupna stručna javnost i NVO sektor".
- Problem tretmana čvrstog otpada potrebno je riješiti na nivou cjele Cme Gore i to izgradnjom postrojenja za preradu, koje bi objedinjavalo liniju za reciklažu i selekciju otpada. Time bi jedan grad imao u potpunosti riješno i pitanje toplifikacije, elektrifikacije i javne rasvjete - naveo je funkcioner SNP Goran Pejović.
Ta partija rješenje vidi u izgradnji samo jedne fabrike za cijelu državu, koja bi bila udaljena od naseljenih mjesta i po ekološkim standardima, dok bi u gradovima bile pretovame stanice, u kojima se otpad ne bi zadržavao duže od 24 sata.
Budvanski SNP podizao je jučerašnji protest Grbljana, poručujući da bi "Vlada, preko Ministarstva uređenja i zaštite životne sredine, trebala malo detaljnije da se pozabavi tom temom, putem javnih rasprava na kojima bi učestvovalacjelokupna stručna javnost i NVO sektor".
- Problem tretmana čvrstog otpada potrebno je riješiti na nivou cjele Cme Gore i to izgradnjom postrojenja za preradu, koje bi objedinjavalo liniju za reciklažu i selekciju otpada. Time bi jedan grad imao u potpunosti riješno i pitanje toplifikacije, elektrifikacije i javne rasvjete - naveo je funkcioner SNP Goran Pejović.
Ta partija rješenje vidi u izgradnji samo jedne fabrike za cijelu državu, koja bi bila udaljena od naseljenih mjesta i po ekološkim standardima, dok bi u gradovima bile pretovame stanice, u kojima se otpad ne bi zadržavao duže od 24 sata.
2010/03/28
Проглас са протеста
Проглас са протестног скупа
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 28. март 2010.
Проблем одређивања мјеста за регионалну санитарну депонију општина Будве, Тивата и Котора, са могућношћу укључења Херцег Новог, на којој би требало одлагати смеће бар 20 година улази у своју трећу годину. У том периоду Савјет мјесних заједница Грбља предузео је низ активности у намјери да спријечи Министарство уређења простора и заштите животне средине да се наведена депонија изгради на Трешањском млину. Обављени су бројни разговори, како са Министарством, тако и са локалним властима, послати су бројни дописи и саопштења, организовали смо три протестна скупа овдје у Радановићима, потисивали петиције и све то није било довољно да Министарство стекне слику да је становништво Грбља у потпуности против депонија на Трешањском млину.
На задњем састанку, којег смо имали са представницима Министарства 9. децембра 2009. године, између двије осталих ствари, речено је и слиједеће:
- Да ће Министартво преузети акције обавјештавања становника Грбља, о томе какву депонију намјерава изградити на Трешањском млину:
- Да ако становништво Грбља буде већински против депоније на Трешањском млину, да Министарство неће изграђивати депонију на Трешањском млину.
Осврнућемо се на кратко на ове двије изјаве.
- Сумњамо да ће било какво обавјештавање и убјеђивање промјентити вољу Грбља у вези депоније на Трешањском млину. Довољно је само да наведемо што треба да буде депонија на Трешањском млину: депонија за три општине на период од 20 и више године, па да сваком становнику Грбља буде јасно о чему се ту ради. Не помажу ту ни предлози да се чланови Савјета шаљу у Словенију и Њемачку да се увјере како тамо ствари функционишу, ни јавне кампање које би да промјене нашу вољу. Нас брине могуће загађење водотокова на Трешањском млину, а преко њих и земљишта Мрчевог поља и Јаза, дивље депоније које би пратиле “главну”, уништавање развојних потенцијала Грбља и надасве близина депоније насељеним мјестима – 600 метара од Братешића и 800 метара од Радановића – то и још много тога нас брине у вези са депонијом, а не ситуација у Словенији и Њемачкој. Чинин нам се да нема те кампање која би успјела да нас убједи да жртвујемо наш опстанак на овим просторима и зато не чуди што она није ни започела, иако је од 9. децембра прошле године било довољно времена да она почне. Убјеђени смо да су и у Министартву, баш као и ми, свјесни беспредметности такве кампање и обавјештавања.
- Размотримо даље другу изјаву, везану за већински став Грбља око питања депоније. Мишљења смо да у новијој историји Грбља није било проблема, који је успјео да уједини Грбаљ, као што је питање депоније на Трешањском млину. Ми смо данас управо овдје да још једном посведочимо невјерним Томама у Министарству да је заиста цијели Грбаљ против депоније на Трешањском млину. Имаћемо стрпљења да, кад год је то потребно, сведочимо и бранимо оно што сматрамо нашим основним правом и виталним интересом, а то је право да и даље живимо у чистој еколошкој средини, без депоније у нашим двориштима. И због тога бићемо спремни да протестујемо, како овдје гдје смо сада, тако и на Трешањском млину испред багера, ако то буде потребно. Стога молимо људе из Министарства да озбиљно схвате нашу опредјељеност, у првом реду министра господина Бранимира Гвозденовића и господина Синишу Станковића, помоћника министра. Сматрамо да само је воља Грбља више него јасна и да је у задње двије године више него једном исказана на убједљив начин, и зато позивамо да се Министарство придржава оног што су сами казали, а то је се депонија неће изградити, уколико становништво Грбља буде већински против ње. Све остало било би само голо насиље и ми се надамо да Министарство неће посегнути за таквим рјешењем, које би било сасвим противно духу изградње слободног друштва, којем Црна Гора тежи у процесу европских интеграција.
На крају, желимо још једном да истакнемо да Грбаљ у својој борби против депоније није сам. Бројни грађани Котора, Тивта и Будве исправно схватајући да Трешањски млин и начин на који се жели изградити депонија на њему није само проблем становника Грбља, већ проблем заправо свих нас, пружали су нам и пружају нам подршку на чему смо им веома захвални. Такође, од почетка намјере да се поново изгради депонија на Трешањском млину, локална самоуправа града Котора супроставља се тој намјери. Градоначелница Котора госпођа Марија Ћатовић данас није са нама због раније заказаног службеног пута у Београу, али нам је на састанку са њом, којег смо имали прије три дана саопштила да се њен став није промјенио и да она и општинско руководство чврсто стоје на ставу да депонији није мјесто на Трешањском млину.
Нама остаје, да још једном замолимо Министарство да нас схвати озбиљно и да уважи наше противљење намјери да се изгради депонија на Трешањском млину. Одустаните од рјешења које је, и нама, и локалној управи, неприхва-тљиво и направите, ради општег добра напор, да се нађе неко друго мјесто за депонију. У нама ћете имати партнере за пројекте који треба да развију Грбаљ, а тиме Котор и Црну Гору, али око питања депоније на Трешањском млину нијесмо спремни, нити можемо првити било какав компромис, ни са вама, ни са било ким другим.
2010/02/25
Саопштење
Поводом изјаве господина Синише Станковића, помоћника министра уређења простора и заштите животне средине, објављене у дневном листу “Vijesti”, 22. фебруара 2010. године
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 23. фебруар 2010.
У дневном листу “Vijesti”, 22. фебруара 2010. године објављен је чланак “Ливаде ‘исциједиле’ пет милиона” у којем се преноси извава господина Синише Станковића, помоћника министра уређења простора и заштите животне средине. Савјет мјесних заједница Грбља, жели се осврнути на неке од изјава господина Станковића.
I – “Наравно да је актуелан отпор једног броја грађана Грбља...”
Број грађана Грбља који се противи намјери Министарства да изгради регионалну санитарну депонију на Трешањском млину је број његових становника, заједно са не малим бројем грађана Котора, Тивта и Будве. Против депоније и покушаја њене поновне градње били смо 1980. и 2001. године, сада смо против тога, и бићемо против тога док нас буде! Када нас више не буде било, тада ћете господине Станковићу мирно моћи изградити депонију на Трешањском млину.
II – “Израда студије локације је још једна прилика... да се дође до заједничког рјешења... градње регионалне санитарне депоније.”
Ми заиста не видимо могућност заједничког рјешења који подразумјева изградњу депоније удаљене на само 600 m од најближих кућа у Братешићима и 800 m од најближих кућа у Радановићима. На техничко-технолошком нивоу данашње Црне Горе, познајући све наше навике и имајући искуство са претходним депонијама, ми самтрамо да – или ћете ви градити, а ми се иселити – или ћете ви ипак тражити неко друго мјесто за депонију. Обећање о томе како ће баш овога пута бити изграђена најмодернија депонија, са до сада невиђеним техничко-технолошким својствима, слушали смо у свим претходним покушајима да се гради или поново активира депонија на Трешањском млину. Како су се та обећања остварила, сазнали смо док је на Трешањском млину функционисала депонија, у сазнању смо како је то изгледало и на Ловањи. Упознати смо и ми, и цијела Бока, вјерујемо и један добар дио грађана Црне Горе, а надамо се и ви господине Станковићу – и то не желимо да имамо у својим двориштима.
III – “Управо због тих дилема и отпора локалног становништва ... ”
Ми дилема око тога што би значила изградња регионалне санитарне депоније за општине Котор, Тиват и Будва, а могуће и Херцег Нови, на период од 20 година, са могућношћу продужења, немамо! Укратко била би то смртна пресуда за Радановиће, Братешиће, Грбаљ... Међутим, имамо дилема око онога што нам долази из Министарства и вас господине Станковићу, јер ви са једне стране када дођете код нас у Грбаљ изјављујете да “ако грађани Грбља буду против депоније, Министарство је неће градити на Трешањском млину”, а са друге стране у Скупштини Црне Горе 28. децембра 2009. године изјавите да имате сагласност предсједника општина (Котора, Тивта и Будве) за локацију депоније, па вас потом демантују из Кабинета градоначелнце Котора.
На крају, наведимо и изјаву господина Бранислава Гвозденовића, министра уређења простора и заштите животне средине, коју су пренили дневни листови “Побједа” и “Vijesti” 4. фебруара 2010. године да: “Депоније морају да постоје... али ако Општина буде предложила нека додатна рјешења, заједно ћемо анализирати и тражити рјешења која су најприхватљивија за грађане.” Стекли смо утисак, у протекле двије године, да баш ви господине Станковићу имате велики проблем да прихватите да је регионална санитарна депонија на Трешањском млину неприхватљива за становништво Грбља и Котора, као и за Општину Котор и Скупштину Општине Котор и многе грађане који увиђају неприхватљивост рјешења, којег здушно заговарате. Такође, нажалост, стекли смо утисак да ви апсолутно и не желите да разговарате о било каквим другим рјешењима.
Ми вас зато молимо, да ипак о свему још једном размислите и нађете начина да успоставите сарадњу са свима нама који смо против депоније на Трешањском млину, на тај начин што ћете пронаћи неко друго, прихватљивије, мјесто за регионалну санитарну депонију. Надамо се да ћемо се бар у томе сложити да би било крајње непримјерно да у држави која тежи Европској заједници и европским врједностима, Министарство на силу наметне рјешење, не уважавајући ни мишљење локалног становништва, ни локалне власти. Ако тако остварите депонију на Трешањском млину, бојимо се да ћемо сви подједнако бити губитници како у очима домаће јавноста, тако и у очима европске, која нас већ сада упућује на сасвим друкчије обрасце понашања, управљања и владања.
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 23. фебруар 2010.
У дневном листу “Vijesti”, 22. фебруара 2010. године објављен је чланак “Ливаде ‘исциједиле’ пет милиона” у којем се преноси извава господина Синише Станковића, помоћника министра уређења простора и заштите животне средине. Савјет мјесних заједница Грбља, жели се осврнути на неке од изјава господина Станковића.
I – “Наравно да је актуелан отпор једног броја грађана Грбља...”
Број грађана Грбља који се противи намјери Министарства да изгради регионалну санитарну депонију на Трешањском млину је број његових становника, заједно са не малим бројем грађана Котора, Тивта и Будве. Против депоније и покушаја њене поновне градње били смо 1980. и 2001. године, сада смо против тога, и бићемо против тога док нас буде! Када нас више не буде било, тада ћете господине Станковићу мирно моћи изградити депонију на Трешањском млину.
II – “Израда студије локације је још једна прилика... да се дође до заједничког рјешења... градње регионалне санитарне депоније.”
Ми заиста не видимо могућност заједничког рјешења који подразумјева изградњу депоније удаљене на само 600 m од најближих кућа у Братешићима и 800 m од најближих кућа у Радановићима. На техничко-технолошком нивоу данашње Црне Горе, познајући све наше навике и имајући искуство са претходним депонијама, ми самтрамо да – или ћете ви градити, а ми се иселити – или ћете ви ипак тражити неко друго мјесто за депонију. Обећање о томе како ће баш овога пута бити изграђена најмодернија депонија, са до сада невиђеним техничко-технолошким својствима, слушали смо у свим претходним покушајима да се гради или поново активира депонија на Трешањском млину. Како су се та обећања остварила, сазнали смо док је на Трешањском млину функционисала депонија, у сазнању смо како је то изгледало и на Ловањи. Упознати смо и ми, и цијела Бока, вјерујемо и један добар дио грађана Црне Горе, а надамо се и ви господине Станковићу – и то не желимо да имамо у својим двориштима.
III – “Управо због тих дилема и отпора локалног становништва ... ”
Ми дилема око тога што би значила изградња регионалне санитарне депоније за општине Котор, Тиват и Будва, а могуће и Херцег Нови, на период од 20 година, са могућношћу продужења, немамо! Укратко била би то смртна пресуда за Радановиће, Братешиће, Грбаљ... Међутим, имамо дилема око онога што нам долази из Министарства и вас господине Станковићу, јер ви са једне стране када дођете код нас у Грбаљ изјављујете да “ако грађани Грбља буду против депоније, Министарство је неће градити на Трешањском млину”, а са друге стране у Скупштини Црне Горе 28. децембра 2009. године изјавите да имате сагласност предсједника општина (Котора, Тивта и Будве) за локацију депоније, па вас потом демантују из Кабинета градоначелнце Котора.
На крају, наведимо и изјаву господина Бранислава Гвозденовића, министра уређења простора и заштите животне средине, коју су пренили дневни листови “Побједа” и “Vijesti” 4. фебруара 2010. године да: “Депоније морају да постоје... али ако Општина буде предложила нека додатна рјешења, заједно ћемо анализирати и тражити рјешења која су најприхватљивија за грађане.” Стекли смо утисак, у протекле двије године, да баш ви господине Станковићу имате велики проблем да прихватите да је регионална санитарна депонија на Трешањском млину неприхватљива за становништво Грбља и Котора, као и за Општину Котор и Скупштину Општине Котор и многе грађане који увиђају неприхватљивост рјешења, којег здушно заговарате. Такође, нажалост, стекли смо утисак да ви апсолутно и не желите да разговарате о било каквим другим рјешењима.
Ми вас зато молимо, да ипак о свему још једном размислите и нађете начина да успоставите сарадњу са свима нама који смо против депоније на Трешањском млину, на тај начин што ћете пронаћи неко друго, прихватљивије, мјесто за регионалну санитарну депонију. Надамо се да ћемо се бар у томе сложити да би било крајње непримјерно да у држави која тежи Европској заједници и европским врједностима, Министарство на силу наметне рјешење, не уважавајући ни мишљење локалног становништва, ни локалне власти. Ако тако остварите депонију на Трешањском млину, бојимо се да ћемо сви подједнако бити губитници како у очима домаће јавноста, тако и у очима европске, која нас већ сада упућује на сасвим друкчије обрасце понашања, управљања и владања.
2009/03/16
Проглас са протесног скупа
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 15. март 2009.
Савјет мјесних заједница Грбља, заједно са 2500 потписника петиције, још једном изражава своје апсолутно противљење намјери Министарства туризма и заштите животне средине да изгради регионалну санитарну депонију за општине Будву, Тиват и Котор, а могуће и за општину Херцег Нови на Трешањском млину.
Сматрамо да је у овом случају већ све познато: да је планирана депонија у близини насеља и водотокова, да се становништво Грбља и општине Котор противи овој намјери, да се локална самоуправа на челу са градоначелни-цом госпођом Мајом Ћатовић противи, да се Скупштина Општине Котор још једном опредјелила против, чак је и Елаборат о процјени утицаја на животнуи средину враћан на дораду, практично одбијен. Све то, је Министарству, надајмо се, познато! Упркос томе оно истрајава у овој потпуно неприхватљивој намјери да изгради регионалну санитару депонију на Трешањском млину.
Не можемо а да се не запитамо због чега Министарство упркос свему жели депонију на Трешањском млину? Да ли због неодговарајућег мјеста, нашег отпора, или отпора грађана и Општине Котор или можда због јавног интереса? Заиста, што вас покреће да се опредјелите баш за оно рјешење које је свима нама наприхватљиво? Једина логична претпоставка је јавни интерес. Али дозволите, немате морално право да штитите јавни интерес на нашу штету. Јавни интерес треба бранити договором свих, а не избором жртве. А ми на улогу жртве нећемо пристати. Сасвим вам је познато што се раније дешавало са депонијом на Трешењском млину и покушајем да се на њему поново устпостави депонија 2001. године. Ми смо данас, као и онда, спремни да на сваки могући, законом дозвољен начин, спрјечимо изградњу депоније на Трешањском млину.
Предлажемо вам да направите напор и нађете друго мјесто за депонију. Не инсистирајте на рјешењу, које не само запечаћује нашу судбину на овом простору, већ је и дубоко понижавајуће за све нас који му се опиремо.
На крају, поручујемо Влади Црне Горе и Министарству туризма и заштите животне средине, исто оно што смо им поручили и прије годину дана: “да ће у Грбљу имати поузданог партнера у пројектима који треба да га унаприједе и развију, како на његову, тако и на корист Општине Котор, Боке и цјелокупне Црне Горе.” Међутим, у ономе што доживљавамо као своју пропаст, нећете имати партнера у Грбљу.
Савјет мјесних заједница Грбља, заједно са 2500 потписника петиције, још једном изражава своје апсолутно противљење намјери Министарства туризма и заштите животне средине да изгради регионалну санитарну депонију за општине Будву, Тиват и Котор, а могуће и за општину Херцег Нови на Трешањском млину.
Сматрамо да је у овом случају већ све познато: да је планирана депонија у близини насеља и водотокова, да се становништво Грбља и општине Котор противи овој намјери, да се локална самоуправа на челу са градоначелни-цом госпођом Мајом Ћатовић противи, да се Скупштина Општине Котор још једном опредјелила против, чак је и Елаборат о процјени утицаја на животнуи средину враћан на дораду, практично одбијен. Све то, је Министарству, надајмо се, познато! Упркос томе оно истрајава у овој потпуно неприхватљивој намјери да изгради регионалну санитару депонију на Трешањском млину.
Не можемо а да се не запитамо због чега Министарство упркос свему жели депонију на Трешањском млину? Да ли због неодговарајућег мјеста, нашег отпора, или отпора грађана и Општине Котор или можда због јавног интереса? Заиста, што вас покреће да се опредјелите баш за оно рјешење које је свима нама наприхватљиво? Једина логична претпоставка је јавни интерес. Али дозволите, немате морално право да штитите јавни интерес на нашу штету. Јавни интерес треба бранити договором свих, а не избором жртве. А ми на улогу жртве нећемо пристати. Сасвим вам је познато што се раније дешавало са депонијом на Трешењском млину и покушајем да се на њему поново устпостави депонија 2001. године. Ми смо данас, као и онда, спремни да на сваки могући, законом дозвољен начин, спрјечимо изградњу депоније на Трешањском млину.
Предлажемо вам да направите напор и нађете друго мјесто за депонију. Не инсистирајте на рјешењу, које не само запечаћује нашу судбину на овом простору, већ је и дубоко понижавајуће за све нас који му се опиремо.
На крају, поручујемо Влади Црне Горе и Министарству туризма и заштите животне средине, исто оно што смо им поручили и прије годину дана: “да ће у Грбљу имати поузданог партнера у пројектима који треба да га унаприједе и развију, како на његову, тако и на корист Општине Котор, Боке и цјелокупне Црне Горе.” Међутим, у ономе што доживљавамо као своју пропаст, нећете имати партнера у Грбљу.
2008/11/08
"Депонија ипак у Грбљу"
Дневни лист "Политика" у данашњем броју, на страни 21, објављује изјаву помоћника министра туризма и заштите животне средине господина Синише Станковића:
"`Општине Котор, Тиват и Будва нису постигле договор, па је влада у децембру прошле године донела одлуку о проглашењу јавног интереса и на тај начин преузела на себе део обавеза и одговорности за решавање тог проблема. Цматрам да ово питање мора да се реши кроз комуникацију са становницима Грбља. Треба наћи решење прихватљиво за све`, објаснио је одлуку владе помоћник минстра туризма Синиша Станковић."
"`Општине Котор, Тиват и Будва нису постигле договор, па је влада у децембру прошле године донела одлуку о проглашењу јавног интереса и на тај начин преузела на себе део обавеза и одговорности за решавање тог проблема. Цматрам да ово питање мора да се реши кроз комуникацију са становницима Грбља. Треба наћи решење прихватљиво за све`, објаснио је одлуку владе помоћник минстра туризма Синиша Станковић."
2008/06/03
Скупштина Општине Котор против регионалне депоније на Кити и Трешањском млину!
На данашњем засједанју Скупштине Општине Котор расправљано је о проблему регионалне санитарне депоније за општине Котор, Тиват и Будва, а могуће и Херцег Нови. Скупштина је разматрала двије иницијативе везане за овај проблем.
Прву иницијативу, о расписивању општинског референдума, предложили су одборници Народне Странке, уз подршку одборника Социјалистичке Народне Партије. У име Народне Странке иницијативу је образложио одборник господин Емил Кријешторац.
Другу иницијативу предложио је Савјет мјесних заједница Грбља, који је предложио или да Скупштина зазме свој став, или да се распише општински референдум о овом питању. Ставове Савјета мјесних заједница Грбља на засједању Скупштине представио је господин Стеван Кордић.
На сугестију предсједнице Општине Котор, госпође Маје Ћатовић, предлагачи су повукли предлог о локалном референдуму и предложили закључак Скупштине Општине Котор у којем је изражено противљење Скупштине Општине Котор намјери да се изгради регионална санитарна за општине Котор, Тиват и Будву, а могуће и Херцег Нови. Предлог закључка је стављен на гласање и усвојен са 11 гласова "за", 2 "против" и 8 "уздржаних".
Савјет мјесних заједница Грбља овом приликом изражава задовољство што је Скупштина Општине Котор, као најзначајније тијело политичког живота Котора, подржала ставове Савјета. Њих дјеле, не само грађани Грбља, него вјерујемо и сви грађани општине Котор.
2008/05/13
Депонија на Кити!
Министарство за туризам и заштиту животне средине разматра мјесто Киту, у близини Радановића, на којем би се изградила регионалана санитарна депонија за општине Котор, Тиват и Будву, а можда и Херцег Нови. Први корак које је Министарство преузело је стављање на јавну расправу Документације за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину регионалне санитарне депоније у Котору (у даљем тексту Документација). Овај документ треба да послужи у доношењу одлуке за израду елабората о процјени утицаја на животну средину депоније на Кити.
Документација је стављена на јавну расправу до 14. маја 2008. године. Савјет мјесних заједница Грбља је пажљиво проучила овај и доставила је Министарству 26 примједби на њега. Из документације која је достављена Министарству објављујемо закључак.
Закључак
Савјет мјесних заједница Грбља сматра да је Документација за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину регионалне санитарне депоније у Котору не садржи ни изблиза потребне информације о локалитету Кита, као мјеста за изградњу регионалне санитарне депоније за општине Котор, Тиват и Будву (можда и Херцег Нови). Недостатке, по нашем мишљењу, навели смо у 26 примједби. Два су главна узрока, који су проузроковала оволики број примједби:
- Прећуткивање чињенице да се локација Кита налази на 309 m од Радановића
Како је било могуће припремати документацију за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину депоније, а не примјетити да се планирана локација налази у непосредном близнини насеља од 663 становника, тешко је рационално објаснити? Прећуткивањем ове чињенице, стиче се утисак, да се ради практично о идиличној локацији за изградњу депоније. Заиста је невјероватно да је, онај који је припремао ову документацију, успио да не види цијело једно насеље! Једноставним прихватањем да насеље Радановићи са својих 663 становника постоје, слика о Кити као идеалном мјесту за депонију у потпуности се мјења. Можда у овоме треба тражити разлоге слабовидости састављача Документације. Такође, сматрамо да би било много поштеније да убудуће ову, могућу, депонију једноставно назвати депонијом у Радановићима. Тако би заиста било свима јасно гдје се она налази, умјесто што се користи име Кита, које је слабо познато и мјештанима. Министарство би тако ставило до знања да зна да насеље Радановићи и његових несредних 663 становника постоје – несретних свакако, буде ли Министарство и даље инисистирало на погрешној одлуци да на Кити, односно у Радановићима, изгради депонију. - Недостатк квантитативних показатеља
Документација практично не садржи ни један квантитативни податак. Без таквих показатеља, заиста је тешко вршити процјене било каквог облика, нарочито оне осјетљиве, које се односе на животну средину. Сматрамо да је недопустиво бавити заштитом природне средине и судбинама људи на описном нивоу.
На крају, користимо још једну прилику да искажемо свој став против изградње регионалне санитарне депоније на Кити за општине Котор, Тиват и Будва. Примједбе, њих 26, које вам овим путем достављамо убједљиво говоре у прилог нашег става, којег смо већ више пута јавно саопштили. Иако они не иду у прилог састављача Документације, сматрамо да их морате уважити и уврстити у надајмо се порављену Документацију, која треба да послужи и као основ за елаборат о процјени утицаја на животну средину.
Или забрана, или референдум!
Савјет мјесних заједница Грбља покренуо је иницијативу да Скупштина Општине Котор на свом засједању донесе одлуку о забрани изградње регионалне депоније на Трешањском млину, или о расписивању локалног референдума, на којем би се грађани Општине Котор директно изјаснили о овом проблему.
Иницијативу је потписало 200 грађана, која је 7. маја достављена господину Бранку Недовићу, предсједнику Скупштине Општине Котор. Сходно Закону о локалној самоуправи, члан 46. (Начин сазивања и одлучивања скупштине општине) и Статуту Општине Котор, чланови 33. и 40, у року од 15 дана Скупштина Општине Котор треба да на дневни ред стави предложену иницијативу.
2008/04/12
Референдум о депонији?
На састанку Скупштине општине Котор, Народна странка предложила је организовање референдума на којем би грађани Котора одлучили желе ли регионалну санитарну депонију на својој територији. Предсједник клуба одбрника НС, господин Емил Кријешторац истакао је да парламент мора заузети став у вези избора мјеста за депонију.
Посланик СНП, господин Мићо Добриша казао је да не треба чекати завршетак фиѕибилити студије и мишљење Владе, већ да локална власт и парламент треба да предухитре све те радње на државном нивоу.
Предједник которског парламента господин Бранко Недовић предложио је да се ово питање стави на дневни ред Скупштине, тек по добијању званичног саопштења да је локација Трешањски млин изабрана за изградњу депоније.
"За Трешањски млин 4.5 милиона"
Подгорички дневни лист "Вијести" су обајвиле 8. априла 2008. године чланак "За Трешањски млин 4.5 милиона" у којем се преносе ставови Министарства туризма и заштите животне средине везане за проблем одабира мјеста за регионалну санитарну депонију за општине Котор, Тиват и Будва.
Госпођа Ружива Брновић, савјетник у Министарству наводи да је Стратешким мастер планом за управљање отпадом предвиђена изградња 7 или 8 санитарних регионалних депонија, зависно од тога да ли ће Херцег Нови градити сопствену депонију или заједно са општинама Котор, Тиват и Будва.
Даље, господин Игор Јовановић из Министарства, објашњава које су мјеста разматрана за изградњу депоније. На основу разних критеријума одабрана су три: Ловања 2, мјесто у близини Трешањског млина и Веловићи (код Тивта). У Студији изводљивости Ловања 2 је најбоље оцјењена, због изграђене инфраструктуре и мањих инвестиционих улагања. Основни разлог због којег није настављено одлагање смећа на Ловањи је близина аеродрома и морфологија тла. Превладало је даље мишљење да је локација у близини Трешањског млина најповољнија, што потврђује и мишљење Републичког завода за геолошка истраживања, који је закључио да поменута локација "има најповољније хидрогеолошке карактеристике".
Господин Јовановић даље наводи да општине Котор, Тиват и Будва нијесу могле да се договоре око мјеста за депонију, па је Влада морала да "донесе одлуку о утврђивању јавног интереса за вршење комуналне дјелатности ...". Већ су опредјељена средства за изградњу студије изводљивости и контролне техничке документације у износу од 370.000 евра. Средства потребна за изградњу депоније процјењују се на 4.5 милиона евра, које ће обезбједити Влада.
2008/04/02
Писмо министру Ненезићу, поводом његове најаве о изградњи депоније на Трешањском млину
Поштовани гопсподине Ненезићу,
Дневни лист “Вијести” објавио је 1. априла 2008. године чланак под називом “Тиват ће бити драгуљ Црне Горе”, у којем је извјештај о вашој посјети Тивту. У посебно издвојеном дијелу текста, насловљеном “Депонија ипак на Трешањском млину” наводи се да сте наговјестили “да ће централна власт предузети одговорност за изградњу нове регионалне депоније смећа у Грбљу” и “да је чврсто опредјељење Владе да депонија за Тиват, Котор и Будву буде на Трешањском млину”. Даље у тексту наводи се и ваша изјава: “За два мјесеца ћемо добити и резултате физибилити студије и уз пуну сагласност општина, Влада ће преузети вођење овог пројекта јер је он од регионалног значаја.”
Поводом ваше изјаве желимо, још једном, да изразимо наше потпуно неслагање са намјером да се изгради регионална санитарна депонија за општине Котор, Тиват и Будву на Трешањском млину!
Веома нам је жао, да ни ви, ни Влада нијесте узели за озбиљно наш став ни након више разговора са вама, са вашим сарадницима и са предсједницима општина. Веома смо забринути, што вам ништа не значи ни чињеница да је преко 2100 грађана потписало петицију, да се депонија не гради на Трешањском млину. На крају, зачуђени смо и пред “чврстом одлучношћу Владе”, да изгради депонију, а да физибилити студија још није ни завршена. Вама је њен закључак очигледно већ познат, иако се њен завршетак очекује тек за два мјесеца.
У овом предизборном времену, којег грађани обично памте по обећањима о бољем животу, нама у Грбљу, од вас и од Владе поново стиже злокобна најава: “депонија ипак на Трешањском млину”. У нади да ћете уважити став од преко 2100 грађана да се депонија не гради на Трешањском млину, спремни смо да вам будемо сарадницу у заштити животне средине већ давно запуштеног и заборављеног Грбља. Поглед са магистралног пута Тиват-Будва, којим имате прилику често да путујете, управо је најбољи доказ и вама, а и свима нама, како изгледа незаштићена животна средина. То је на нашу општу несрећу и пут којим већина туриста са аеродрома Тиват наставља ка Котору и Будви. Први утисци, мора да су незаборавни!
Спремни смо, дакле, да вама и Влади, у границама наших моћи, помогнемо и будемо партнери у развоју, како Грбља, тако и општина Котор, Тиват и Будва. Међутим, нијесмо спремни, нити ћемо то икада бити, да изградњом депоније на Трешањском млину запечатимо своју судбину. На то немамо право! Због наше прошлости, због наше садашњости и надамо се због, ипак свјетлије будућности од оне која нам се покушава наметнути.
Савјет мјесних заједница Грбља
Грбаљ, 2. април 2008. године
2008/04/01
"Депонија ипак на Трешањском млину"
Дневни лист "Вијести" објавиле су данас чланак под називом: "Тиват ће бити драгуљ Црне Горе" у којем извјештавају о посјети Тивту минстра туризма и заштите животне средине господина Предрага Ненезића. У разговору са градоначелником Тивта господином Драганом Канкарашем, министар Ненезић осврнуо се на проблем регионалне депоније, текст преносимо у цјелини:
"Наговјештавајући да ће централна власт преузети одговорсност за изградњу нове регионалне депоније смећа у Грбљу, Ненезић је рекао да је чврсто опредјељење Владе да депонија за Тиват, Котор и Будву буде на Трешањском млину.
- За два мјесеца ћемо добити и резултате физибилити студије и уз пуну сагласност општина, Влада ће преузети вођење овог пројекта јер је он од регионалног значаја - поручио је Ненезић. Градоначелник Канкараш је казао да ће Тивћани до изградње Трешањског млина, отпад одвозити у Подгорицу, јер је јуче обустављен пријем смећа са приморја на депонију на Цетињу."
2008/02/28
"Тражи се замјена за Ловању"
Подгорички дневни лист "Вијести", у данашњем издању, објављује чланак "Тражи се замјена за Ловању" у којем нас господин Синиша Станковић, помоћник министра туризма и заштите животне средине, обавјештава да је прије четири дана завршен тендер за израду студија изводљивости. Наводи даље да је:
"Једна од тих студија тиче се и рјешавања проблема локације за одлагање отпада за те три општине (мисли се на Котор, Тиват и Будву). Највећим дијелом , та студија биће концентрисана на локацију Трешањски млин, али не ону на којој је већ био одлаган отпад, већ другу, која ће бити више увучена у односу на магистралу."
Господин Станковић, даље наводи:
"Ми смо до сада више пута разговарали са представницима мјесних заједница у Грбљу. Они имају негативан став према изградњи депоније, али мислим да није још сав простор за договор истрошен."
Subscribe to:
Posts (Atom)