Проглас са протесног скупа

Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 15. март 2009.

Савјет мјесних заједница Грбља, заједно са 2500 потписника петиције, још једном изражава своје апсолутно противљење намјери Министарства туризма и заштите животне средине да изгради регионалну санитарну депонију за општине Будву, Тиват и Котор, а могуће и за општину Херцег Нови на Трешањском млину.

Сматрамо да је у овом случају већ све познато: да је планирана депонија у близини насеља и водотокова, да се становништво Грбља и општине Котор противи овој намјери, да се локална самоуправа на челу са градоначелни-цом госпођом Мајом Ћатовић противи, да се Скупштина Општине Котор још једном опредјелила против, чак је и Елаборат о процјени утицаја на животнуи средину враћан на дораду, практично одбијен. Све то, је Министарству, надајмо се, познато! Упркос томе оно истрајава у овој потпуно неприхватљивој намјери да изгради регионалну санитару депонију на Трешањском млину.

Не можемо а да се не запитамо због чега Министарство упркос свему жели депонију на Трешањском млину? Да ли због неодговарајућег мјеста, нашег отпора, или отпора грађана и Општине Котор или можда због јавног интереса? Заиста, што вас покреће да се опредјелите баш за оно рјешење које је свима нама наприхватљиво? Једина логична претпоставка је јавни интерес. Али дозволите, немате морално право да штитите јавни интерес на нашу штету. Јавни интерес треба бранити договором свих, а не избором жртве. А ми на улогу жртве нећемо пристати. Сасвим вам је познато што се раније дешавало са депонијом на Трешењском млину и покушајем да се на њему поново устпостави депонија 2001. године. Ми смо данас, као и онда, спремни да на сваки могући, законом дозвољен начин, спрјечимо изградњу депоније на Трешањском млину.

Предлажемо вам да направите напор и нађете друго мјесто за депонију. Не инсистирајте на рјешењу, које не само запечаћује нашу судбину на овом простору, већ је и дубоко понижавајуће за све нас који му се опиремо.

На крају, поручујемо Влади Црне Горе и Министарству туризма и заштите животне средине, исто оно што смо им поручили и прије годину дана: “да ће у Грбљу имати поузданог партнера у пројектима који треба да га унаприједе и развију, како на његову, тако и на корист Општине Котор, Боке и цјелокупне Црне Горе.” Међутим, у ономе што доживљавамо као своју пропаст, нећете имати партнера у Грбљу.