Господин Синиша Станковић, помоћник министра за одрживи развој и туризам, гостовао је 20. фебруара 2011. године у емисији "У жижи" на Радио Скали, коју води господин Славко Мандић. Емисију можете преслушати на линку: Радио Скала.
2011/02/20
2011/02/19
Интервију Стевана Кордића
Стеван Кордић, члан Савјета мјесних заједница Грбља, гостовао 13. фебруара 2011. године у емисији "У жижи" на Радио Скали, коју води господин Славко Мандић. Емисију можете преслушати на линку: Радио Скала.
2011/02/10
MANS: Obustaviti usvajanje planskih dokumenta "Trešanjski mlin"
Преузето са сајта Радио Котора, 9. фебруар 2011.
"MANS traži od Ministarstva održivog razvoja i turizma da obustavi dalju proceduru usvajanja Nacrta lokalne studije lokacije “Trešanjski mlin”, na kojoj je planira izgradnja deponije za opštine Kotor, Budva i Tivat, zbog nezakonitosti tog planskog dokumenta. MANS je danas dostavio komentare Ministarstvu na taj dokument i ukazao da postoji nesaglasnost sa planovima višeg reda, što je suprotno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata. Naime, lokacija ove deponije ne postoji u grafičkim prilozima, već se samo pominje u tekstu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor kao jedna od mogućnosti. U Prostornom planu Crne Gore, kao dokumentu najvišeg reda, takođe se ne pominje ova lokacija. Obrađivač se poziva na strateški master plan za čvrsti otpad, koji nije u sistemu planskih dokumenata koje tretira Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata i kao takav ne može predstavljati plan višeg reda. S obzirom da se radi o deponiji od regionalnog značaja, kakvu stari gradski plan Kotora nije mogao da predvidi, tretman ovakvog infrastrukturnog objekta kroz plansku dokumentaciju je nedovoljan i neodgovarajući. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je planirana lokacija predviđena na površini od preko 14 hektara, dok se zaštitna zona predviđa u širini od samo 25 metara, što je nedovoljno za zaštitu od negativnih uticaja. Takođe, zeleni i zaštitni pojas oko deponije trebalo je uvezati u sistem zaštitnih zona prilagođenih objektu ovog ranga i kapaciteta. Zbog toga treba obustaviti usvajanje ovog planskog dokumenta, dok se na nivou Prostorno urbanističkog plana Kotora ne izvrše odgovarajuće izmjene u cilju sagledavanja problema, traženja održivog rješenja i definisanja ne samo lokacije deponije, ove ili alternativne, već i zona zaštite. Iako ovakav planski dokument mora da prati i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu, koju je obavezna da uradi Opština Kotor, taj dokument još uvijek nije dostupan javnosti za komentarisanje. MANS takođe traži od kotorskih vlasti da objave SEA, kako bi građani tog područja imali punu informaciju o svim štetnim posledicama koje će na lokaciji proizvesti planirano odlaganje otpada iz nekoliko crnogorskih opština", stoj u saopstenju MANS-a, upucenom Radio Kotoru, koje je potpisala Ines Mrdovic koordinatorka programa za ubanizam.
"MANS traži od Ministarstva održivog razvoja i turizma da obustavi dalju proceduru usvajanja Nacrta lokalne studije lokacije “Trešanjski mlin”, na kojoj je planira izgradnja deponije za opštine Kotor, Budva i Tivat, zbog nezakonitosti tog planskog dokumenta. MANS je danas dostavio komentare Ministarstvu na taj dokument i ukazao da postoji nesaglasnost sa planovima višeg reda, što je suprotno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata. Naime, lokacija ove deponije ne postoji u grafičkim prilozima, već se samo pominje u tekstu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor kao jedna od mogućnosti. U Prostornom planu Crne Gore, kao dokumentu najvišeg reda, takođe se ne pominje ova lokacija. Obrađivač se poziva na strateški master plan za čvrsti otpad, koji nije u sistemu planskih dokumenata koje tretira Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata i kao takav ne može predstavljati plan višeg reda. S obzirom da se radi o deponiji od regionalnog značaja, kakvu stari gradski plan Kotora nije mogao da predvidi, tretman ovakvog infrastrukturnog objekta kroz plansku dokumentaciju je nedovoljan i neodgovarajući. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je planirana lokacija predviđena na površini od preko 14 hektara, dok se zaštitna zona predviđa u širini od samo 25 metara, što je nedovoljno za zaštitu od negativnih uticaja. Takođe, zeleni i zaštitni pojas oko deponije trebalo je uvezati u sistem zaštitnih zona prilagođenih objektu ovog ranga i kapaciteta. Zbog toga treba obustaviti usvajanje ovog planskog dokumenta, dok se na nivou Prostorno urbanističkog plana Kotora ne izvrše odgovarajuće izmjene u cilju sagledavanja problema, traženja održivog rješenja i definisanja ne samo lokacije deponije, ove ili alternativne, već i zona zaštite. Iako ovakav planski dokument mora da prati i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu, koju je obavezna da uradi Opština Kotor, taj dokument još uvijek nije dostupan javnosti za komentarisanje. MANS takođe traži od kotorskih vlasti da objave SEA, kako bi građani tog područja imali punu informaciju o svim štetnim posledicama koje će na lokaciji proizvesti planirano odlaganje otpada iz nekoliko crnogorskih opština", stoj u saopstenju MANS-a, upucenom Radio Kotoru, koje je potpisala Ines Mrdovic koordinatorka programa za ubanizam.
2011/02/09
Саопштење након "јавне расправе"
Поводом јавне расправе о Нацрту локалне студије локације “Трешањски млин”,са Стратешком процјеном утицаја на животну средину
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 9. фебруар 2011.
Министарство уређења простора и заштите животне средине Владе Црне Горе наручило је и ставило на јавну расправу Нацрт локалне студије локације “Трешањски млин”, са Стратешком процјеном утицаја на животну средину. Оно наставља са израдом пројектне документације за изградњу регионалне сантитарне депоније на Трешањском млину за општине Будву, Тиват и Котор. Све се ово дешава упркос:
- Неподијељеном противљењу локалног становништва Грбља и сусједних мјеста и градова исказаног кроз три протестна скупа из: 2008, 2009. и 2010. године, као и петицију из 2008/9. године против изградње депоније коју је потписало 2500 грађана.
- Противљењу Општине Котор и градоначелнице, госпође Марије Чатовић, које је до сада више пута исказано и јутрос наново потврђено!
- Закључку Скупштине Општине Котор, из 2008. године, у којем је изражено противљење намјери да се изгради депонија на Трешањском млину.
- Просторном плану Општине Котор за подручје Грбља, који је усвојен од стране истог Министарства, и ступио на снагу 2010. године, а који предвиђа зелене површине на простору гдје се намјерава изградити депонија.
Из свега наведеног, Савјет мјесних заједница Грбља закључује да је Министарство уређења простора и заштите животне средине одлучило је да изгради депонију на Трешањском млину по сваку цијену – укључујући и ону, неколико пута поновљену од стране представника Министарства, да се депонија неће изградити примјеном силе над становништвом Грбља.
У овако створеним условима, не видимо икакав смисао узимања учешћа у оваквим и сличним јавним расправама организованим од стране Министарства. Такве јавне расправе доживљавамо како потпуно изругивање приниципу учешћа грађана и локалне самоуправе у процесу доношења одлука. Нити смо им потребни, нити нас уважавају! Па, нека онда сами у потпуности сносе одговорност за одлуке, које мимо воље свих нас доносе.
На крају, користимо прилику да позовемо становништво Грбља, затим становништво општина Котор, Тиват и Будва, као и све људе добре воље да нам као грађани помогну да се одупремо методама и намјери Министарства да изгради регионалну депонију на Трешањском млину. Ми смо нашу спремност већ више пута исказали и спремни смо, да у оквирима закона државе Црне Горе, поново и изнова урадимо све да би сачували и наш, и општи интерес.
Subscribe to:
Comments (Atom)