Господин Синиша Станковић, помоћник министра за одрживи развој и туризам, гостовао је 20. фебруара 2011. године у емисији "У жижи" на Радио Скали, коју води господин Славко Мандић. Емисију можете преслушати на линку: Радио Скала.
2011/02/20
2011/02/19
Интервију Стевана Кордића
Стеван Кордић, члан Савјета мјесних заједница Грбља, гостовао 13. фебруара 2011. године у емисији "У жижи" на Радио Скали, коју води господин Славко Мандић. Емисију можете преслушати на линку: Радио Скала.
2011/02/10
MANS: Obustaviti usvajanje planskih dokumenta "Trešanjski mlin"
Преузето са сајта Радио Котора, 9. фебруар 2011.
"MANS traži od Ministarstva održivog razvoja i turizma da obustavi dalju proceduru usvajanja Nacrta lokalne studije lokacije “Trešanjski mlin”, na kojoj je planira izgradnja deponije za opštine Kotor, Budva i Tivat, zbog nezakonitosti tog planskog dokumenta. MANS je danas dostavio komentare Ministarstvu na taj dokument i ukazao da postoji nesaglasnost sa planovima višeg reda, što je suprotno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata. Naime, lokacija ove deponije ne postoji u grafičkim prilozima, već se samo pominje u tekstu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor kao jedna od mogućnosti. U Prostornom planu Crne Gore, kao dokumentu najvišeg reda, takođe se ne pominje ova lokacija. Obrađivač se poziva na strateški master plan za čvrsti otpad, koji nije u sistemu planskih dokumenata koje tretira Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata i kao takav ne može predstavljati plan višeg reda. S obzirom da se radi o deponiji od regionalnog značaja, kakvu stari gradski plan Kotora nije mogao da predvidi, tretman ovakvog infrastrukturnog objekta kroz plansku dokumentaciju je nedovoljan i neodgovarajući. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je planirana lokacija predviđena na površini od preko 14 hektara, dok se zaštitna zona predviđa u širini od samo 25 metara, što je nedovoljno za zaštitu od negativnih uticaja. Takođe, zeleni i zaštitni pojas oko deponije trebalo je uvezati u sistem zaštitnih zona prilagođenih objektu ovog ranga i kapaciteta. Zbog toga treba obustaviti usvajanje ovog planskog dokumenta, dok se na nivou Prostorno urbanističkog plana Kotora ne izvrše odgovarajuće izmjene u cilju sagledavanja problema, traženja održivog rješenja i definisanja ne samo lokacije deponije, ove ili alternativne, već i zona zaštite. Iako ovakav planski dokument mora da prati i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu, koju je obavezna da uradi Opština Kotor, taj dokument još uvijek nije dostupan javnosti za komentarisanje. MANS takođe traži od kotorskih vlasti da objave SEA, kako bi građani tog područja imali punu informaciju o svim štetnim posledicama koje će na lokaciji proizvesti planirano odlaganje otpada iz nekoliko crnogorskih opština", stoj u saopstenju MANS-a, upucenom Radio Kotoru, koje je potpisala Ines Mrdovic koordinatorka programa za ubanizam.
"MANS traži od Ministarstva održivog razvoja i turizma da obustavi dalju proceduru usvajanja Nacrta lokalne studije lokacije “Trešanjski mlin”, na kojoj je planira izgradnja deponije za opštine Kotor, Budva i Tivat, zbog nezakonitosti tog planskog dokumenta. MANS je danas dostavio komentare Ministarstvu na taj dokument i ukazao da postoji nesaglasnost sa planovima višeg reda, što je suprotno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata. Naime, lokacija ove deponije ne postoji u grafičkim prilozima, već se samo pominje u tekstu Prostorno urbanističkog plana Opštine Kotor kao jedna od mogućnosti. U Prostornom planu Crne Gore, kao dokumentu najvišeg reda, takođe se ne pominje ova lokacija. Obrađivač se poziva na strateški master plan za čvrsti otpad, koji nije u sistemu planskih dokumenata koje tretira Zakon o uređenju prostora i izgradnji objekata i kao takav ne može predstavljati plan višeg reda. S obzirom da se radi o deponiji od regionalnog značaja, kakvu stari gradski plan Kotora nije mogao da predvidi, tretman ovakvog infrastrukturnog objekta kroz plansku dokumentaciju je nedovoljan i neodgovarajući. Posebno je zabrinjavajuća činjenica da je planirana lokacija predviđena na površini od preko 14 hektara, dok se zaštitna zona predviđa u širini od samo 25 metara, što je nedovoljno za zaštitu od negativnih uticaja. Takođe, zeleni i zaštitni pojas oko deponije trebalo je uvezati u sistem zaštitnih zona prilagođenih objektu ovog ranga i kapaciteta. Zbog toga treba obustaviti usvajanje ovog planskog dokumenta, dok se na nivou Prostorno urbanističkog plana Kotora ne izvrše odgovarajuće izmjene u cilju sagledavanja problema, traženja održivog rješenja i definisanja ne samo lokacije deponije, ove ili alternativne, već i zona zaštite. Iako ovakav planski dokument mora da prati i Strateška procjena uticaja na životnu sredinu, koju je obavezna da uradi Opština Kotor, taj dokument još uvijek nije dostupan javnosti za komentarisanje. MANS takođe traži od kotorskih vlasti da objave SEA, kako bi građani tog područja imali punu informaciju o svim štetnim posledicama koje će na lokaciji proizvesti planirano odlaganje otpada iz nekoliko crnogorskih opština", stoj u saopstenju MANS-a, upucenom Radio Kotoru, koje je potpisala Ines Mrdovic koordinatorka programa za ubanizam.
2011/02/09
Саопштење након "јавне расправе"
Поводом јавне расправе о Нацрту локалне студије локације “Трешањски млин”,са Стратешком процјеном утицаја на животну средину
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 9. фебруар 2011.
Министарство уређења простора и заштите животне средине Владе Црне Горе наручило је и ставило на јавну расправу Нацрт локалне студије локације “Трешањски млин”, са Стратешком процјеном утицаја на животну средину. Оно наставља са израдом пројектне документације за изградњу регионалне сантитарне депоније на Трешањском млину за општине Будву, Тиват и Котор. Све се ово дешава упркос:
- Неподијељеном противљењу локалног становништва Грбља и сусједних мјеста и градова исказаног кроз три протестна скупа из: 2008, 2009. и 2010. године, као и петицију из 2008/9. године против изградње депоније коју је потписало 2500 грађана.
- Противљењу Општине Котор и градоначелнице, госпође Марије Чатовић, које је до сада више пута исказано и јутрос наново потврђено!
- Закључку Скупштине Општине Котор, из 2008. године, у којем је изражено противљење намјери да се изгради депонија на Трешањском млину.
- Просторном плану Општине Котор за подручје Грбља, који је усвојен од стране истог Министарства, и ступио на снагу 2010. године, а који предвиђа зелене површине на простору гдје се намјерава изградити депонија.
Из свега наведеног, Савјет мјесних заједница Грбља закључује да је Министарство уређења простора и заштите животне средине одлучило је да изгради депонију на Трешањском млину по сваку цијену – укључујући и ону, неколико пута поновљену од стране представника Министарства, да се депонија неће изградити примјеном силе над становништвом Грбља.
У овако створеним условима, не видимо икакав смисао узимања учешћа у оваквим и сличним јавним расправама организованим од стране Министарства. Такве јавне расправе доживљавамо како потпуно изругивање приниципу учешћа грађана и локалне самоуправе у процесу доношења одлука. Нити смо им потребни, нити нас уважавају! Па, нека онда сами у потпуности сносе одговорност за одлуке, које мимо воље свих нас доносе.
На крају, користимо прилику да позовемо становништво Грбља, затим становништво општина Котор, Тиват и Будва, као и све људе добре воље да нам као грађани помогну да се одупремо методама и намјери Министарства да изгради регионалну депонију на Трешањском млину. Ми смо нашу спремност већ више пута исказали и спремни смо, да у оквирима закона државе Црне Горе, поново и изнова урадимо све да би сачували и наш, и општи интерес.
2011/01/31
Саопштење СМЗ Грбља
Поводом јавне расправе о Нацрту локалне студије локације “Трешањски млин”,са Стратешком процјеном утицаја на животну средину
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 31. јануар 2011.
Савјет мјесних заједница Грбља одржао је састанак посвећен најави јавне расправе о Нацрту локалне студије локације “Трешањски млин”, са Стратешком процјеном утицаја на животну средину у организацији Министарства уређења простора и заштите животне средине и обрађивача плана.
Са жаљењем је констатовано да Министарство наставља са израдом планске документације за изградњу регионалне санитарне депоније за општине Будва, Тиват и Котор, на локацији Трешањски млин. Изради планске документације се приступило упркос противљењу становништва Грбља и грађана општина Котор, Тиват и Будва, исказаном кроз петиције и бројне протестне скупове, као и противљењу Општине и Скупштине Општине Котор. Настављајући, сада већ вишегодишњу, праксу игнорисања свих нас и наших ставова поводом овог питања.
Стога, позивамо све заинтересоване грађане да присуствују најављеној јавној расправи која је заказана за 9. фебруар 2011. године у Хотелу “Вардар”.
Користимо прилику да искажемо своју солидарност и пожелимо срећу становницима и Мјесној заједници Берансело у њиховој-нашој борби за живот без депонија на праговима наших кућа!
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 31. јануар 2011.
Савјет мјесних заједница Грбља одржао је састанак посвећен најави јавне расправе о Нацрту локалне студије локације “Трешањски млин”, са Стратешком процјеном утицаја на животну средину у организацији Министарства уређења простора и заштите животне средине и обрађивача плана.
Са жаљењем је констатовано да Министарство наставља са израдом планске документације за изградњу регионалне санитарне депоније за општине Будва, Тиват и Котор, на локацији Трешањски млин. Изради планске документације се приступило упркос противљењу становништва Грбља и грађана општина Котор, Тиват и Будва, исказаном кроз петиције и бројне протестне скупове, као и противљењу Општине и Скупштине Општине Котор. Настављајући, сада већ вишегодишњу, праксу игнорисања свих нас и наших ставова поводом овог питања.
Стога, позивамо све заинтересоване грађане да присуствују најављеној јавној расправи која је заказана за 9. фебруар 2011. године у Хотелу “Вардар”.
Користимо прилику да искажемо своју солидарност и пожелимо срећу становницима и Мјесној заједници Берансело у њиховој-нашој борби за живот без депонија на праговима наших кућа!
Javna rasprava
Javna rasprava o Nacrtu Lokalne studije lokacije "Trešanjski mlin", sa Strateškom procjenom uticaja na životnu sredinu, u organizaciji Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine i Obrađivača plana, biće održana u nedjelju 9.februara od 13 do 15 sati u hotelu "Vardar" u Starom gradu. Planski dokument će biti dostupan na sajtu Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine www.mse.gov.me, a primjedbe i sugestije mogu se slati putem imejla igor.jovanovic@mse.gov.me do kraja javne rasprave. Kako bi se obezbijedili optimalni uslovi za uvid zainteresovanih subjekata i davanje eventualnih sugestija i primjedaba, planski dokument će biti dostupan javnosti u Ministarstvu uređenja prostora i zaštite životne sredine na Rimskom trgu u Podgorici svakog radnog dana od 12 do 15 sati.
2010/03/30
Informacija Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine povodom protestnog skupa građana Grblja
Podgorica, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, 30. mart 2010. godine
Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, u cilju potpunog informisanja javnosti povodom skupa na kome su građani Grblja iskazali neslaganje za eventualnu izgradnju regionalnog centra za tretman otpada (u okviru kojeg treba da bude izgrađena i deponija) u blizini Trešanjskog mlina, daje sljedeće:
Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da poslove komunalnih djelatnosti i održavanje komunalnih objekata uređuju i obezbjeđuju jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine. Sve jedinice lokalne uprave dale su pozitivno mišljenje na Strateški master plan za upravljanje otpadom koji je pripremljen u saradnji sa tijelima Evropske komisije i usvojen 2005. godine. Jedno od osnovnih strateških opredjeljenja ovog plana je i organizovanje tretmana i odlaganja otpada na osnovama regionalnog povezivanja opština, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti i efikasnosti u obavljanju poslova.
U skladu sa Strateškim master planom pripremljen je i usvojen Zakon o upravljanju otpadom, a kasnije i Državni plan upravljanja otpadom. Nažalost, ni nakon dva puta odlaganog početka njegove primjene, jedinice lokalne samouprave u Crnoj Gori (izuzev Glavnog grada), nijesu obezbijedile osnovne preduslove za početak implementacije Zakona. Opštine Kotor, Budva i Tivat, koje su bile u situaciji da, od jula 2004. godine do kraja 2007. godine, tretiraju i odlažu otpad na odgovarajući način, nijesu mogle da se dogovore ni oko lokacije budućeg regionalnog centra za tretman otpada, što je uzrokovalo da Vlada, na osnovu odredbi člana 37 Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdi javni interes i preuzme obavezu rješavanja ovog pitanja.
Sagledavajući rezultate dva puta urađenih analiza mogućih lokacija, utvrđeno je da lokacija u blizini Trešanjskog mlina na najbolji način zadovoljava uslove za izgradnju centra za tretman otpada za potrebe opština Kotor, Budva i Tivat. Urađeni su i studija izvodljivosti i elaborat procjene uticaja na životnu sredinu čiji rezultati su potvrdili da je izgradnja centra za tretman otpada na ovoj lokaciji izvodljivo i održivo rješenje. Ekspertski tim Evropske investicione banke je konstatovao da je ova lokacija najbolja od svih lokacija predviđenih za izgradnju regionalnih centara za tretman otpada u Crnoj Gori. Trenutno su u toku aktivnosti na pripremi odgovarajućeg prostorno-planskog dokumenta – lokalne studije lokacije, u okviru kojih je, shodno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata, predviđena i javna rasprava na kojoj će se sagledati stavovi stručne javnosti i građana.
Bez obzira na sve do sada urađeno, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine iskazuje spremnost da prihvati novu lokaciju za koju se ove tri i, eventualno, opština Herceg Novi dogovore, a koja zadovoljava propisima utvrđene uslove. Naglašavamo da će u tom slučaju biti neophodno od početka realizovati sve aktivnosti koje su do sada urađene za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina. To praktično znači da će prve tone otpada biti moguće tretirati i odlagati na toj lokaciji, u najboljem slučaju, za tri godine. Do tada, otpad će se morati odvoziti do odgovarajućeg centra, odnosno deponije, kakvom trenutno jedino raspolaže Podgorica.
Predstavnici Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine su, tokom dva sastanka, razgovarali sa predstavnicima mjesnih zajednica Grblja. Tom prilikom je jasno ukazano da su centri za tretman otpada projektovani tako da imaju neuporedivo manji rizik po životnu sredinu u odnosu na postojeća smetlišta i odlagališta. U okviru studije izvodljivosti za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina predviđena je i primjena tehnologije baliranja otpada prije konačnog odlaganja, čime se rizik na životnu sredinu svodi na najmanju moguću mjeru. Predstavnicima mjesnih zajednica je ponuđeno da posjete jedan od centara za upravljanje otpadom u nekoj od evropskih zemalja i da se na taj način upoznaju sa svim aspektima ovakvog rješenja.
Prihvatajući činjenicu da svako ima pravo na stav o ovom, osjetljivom i istovremeno važnom pitanju, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine želi da ukaže da se sistem adekvatnog upravljanja otpadom može uspostaviti jedino na način da svi građani Crne Gore, ulažući neveliki napor, promijene odnos prema otpadu koji proizvode i iskažu spremnost za ustupke. To je prije svega pitanje kulture življenja i odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama. Ukoliko niko u Crnoj Gori ne bude spreman da prihvati da u opštini u kojoj živi bude izgrađen centar za tretman i odlaganje otpada, onda je izvjesno da ćemo i dalje biti u prilici da se suočavamo sa slikama prljavštine i nereda kakve smo, nažalost, imali i još jedno vrijeme ćemo imati prilike da vidimo u prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Takvim stanjem svodimo na minimum šanse da realizujemo projekte koji treba da unaprijede i razviju ne samo Grbalj i opštine Kotor, Budvu i Tivat, već i cijelu Crnu Goru.
Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, u cilju potpunog informisanja javnosti povodom skupa na kome su građani Grblja iskazali neslaganje za eventualnu izgradnju regionalnog centra za tretman otpada (u okviru kojeg treba da bude izgrađena i deponija) u blizini Trešanjskog mlina, daje sljedeće:
Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da poslove komunalnih djelatnosti i održavanje komunalnih objekata uređuju i obezbjeđuju jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine. Sve jedinice lokalne uprave dale su pozitivno mišljenje na Strateški master plan za upravljanje otpadom koji je pripremljen u saradnji sa tijelima Evropske komisije i usvojen 2005. godine. Jedno od osnovnih strateških opredjeljenja ovog plana je i organizovanje tretmana i odlaganja otpada na osnovama regionalnog povezivanja opština, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti i efikasnosti u obavljanju poslova.
U skladu sa Strateškim master planom pripremljen je i usvojen Zakon o upravljanju otpadom, a kasnije i Državni plan upravljanja otpadom. Nažalost, ni nakon dva puta odlaganog početka njegove primjene, jedinice lokalne samouprave u Crnoj Gori (izuzev Glavnog grada), nijesu obezbijedile osnovne preduslove za početak implementacije Zakona. Opštine Kotor, Budva i Tivat, koje su bile u situaciji da, od jula 2004. godine do kraja 2007. godine, tretiraju i odlažu otpad na odgovarajući način, nijesu mogle da se dogovore ni oko lokacije budućeg regionalnog centra za tretman otpada, što je uzrokovalo da Vlada, na osnovu odredbi člana 37 Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdi javni interes i preuzme obavezu rješavanja ovog pitanja.
Sagledavajući rezultate dva puta urađenih analiza mogućih lokacija, utvrđeno je da lokacija u blizini Trešanjskog mlina na najbolji način zadovoljava uslove za izgradnju centra za tretman otpada za potrebe opština Kotor, Budva i Tivat. Urađeni su i studija izvodljivosti i elaborat procjene uticaja na životnu sredinu čiji rezultati su potvrdili da je izgradnja centra za tretman otpada na ovoj lokaciji izvodljivo i održivo rješenje. Ekspertski tim Evropske investicione banke je konstatovao da je ova lokacija najbolja od svih lokacija predviđenih za izgradnju regionalnih centara za tretman otpada u Crnoj Gori. Trenutno su u toku aktivnosti na pripremi odgovarajućeg prostorno-planskog dokumenta – lokalne studije lokacije, u okviru kojih je, shodno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata, predviđena i javna rasprava na kojoj će se sagledati stavovi stručne javnosti i građana.
Bez obzira na sve do sada urađeno, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine iskazuje spremnost da prihvati novu lokaciju za koju se ove tri i, eventualno, opština Herceg Novi dogovore, a koja zadovoljava propisima utvrđene uslove. Naglašavamo da će u tom slučaju biti neophodno od početka realizovati sve aktivnosti koje su do sada urađene za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina. To praktično znači da će prve tone otpada biti moguće tretirati i odlagati na toj lokaciji, u najboljem slučaju, za tri godine. Do tada, otpad će se morati odvoziti do odgovarajućeg centra, odnosno deponije, kakvom trenutno jedino raspolaže Podgorica.
Predstavnici Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine su, tokom dva sastanka, razgovarali sa predstavnicima mjesnih zajednica Grblja. Tom prilikom je jasno ukazano da su centri za tretman otpada projektovani tako da imaju neuporedivo manji rizik po životnu sredinu u odnosu na postojeća smetlišta i odlagališta. U okviru studije izvodljivosti za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina predviđena je i primjena tehnologije baliranja otpada prije konačnog odlaganja, čime se rizik na životnu sredinu svodi na najmanju moguću mjeru. Predstavnicima mjesnih zajednica je ponuđeno da posjete jedan od centara za upravljanje otpadom u nekoj od evropskih zemalja i da se na taj način upoznaju sa svim aspektima ovakvog rješenja.
Prihvatajući činjenicu da svako ima pravo na stav o ovom, osjetljivom i istovremeno važnom pitanju, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine želi da ukaže da se sistem adekvatnog upravljanja otpadom može uspostaviti jedino na način da svi građani Crne Gore, ulažući neveliki napor, promijene odnos prema otpadu koji proizvode i iskažu spremnost za ustupke. To je prije svega pitanje kulture življenja i odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama. Ukoliko niko u Crnoj Gori ne bude spreman da prihvati da u opštini u kojoj živi bude izgrađen centar za tretman i odlaganje otpada, onda je izvjesno da ćemo i dalje biti u prilici da se suočavamo sa slikama prljavštine i nereda kakve smo, nažalost, imali i još jedno vrijeme ćemo imati prilike da vidimo u prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Takvim stanjem svodimo na minimum šanse da realizujemo projekte koji treba da unaprijede i razviju ne samo Grbalj i opštine Kotor, Budvu i Tivat, već i cijelu Crnu Goru.
Subscribe to:
Comments (Atom)