Informacija Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine povodom protestnog skupa građana Grblja

Podgorica, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, 30. mart 2010. godine

Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine, u cilju potpunog informisanja javnosti povodom skupa na kome su građani Grblja iskazali neslaganje za eventualnu izgradnju regionalnog centra za tretman otpada (u okviru kojeg treba da bude izgrađena i deponija) u blizini Trešanjskog mlina, daje sljedeće:

Zakonom o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da poslove komunalnih djelatnosti i održavanje komunalnih objekata uređuju i obezbjeđuju jedinice lokalne samouprave, odnosno opštine. Sve jedinice lokalne uprave dale su pozitivno mišljenje na Strateški master plan za upravljanje otpadom koji je pripremljen u saradnji sa tijelima Evropske komisije i usvojen 2005. godine. Jedno od osnovnih strateških opredjeljenja ovog plana je i organizovanje tretmana i odlaganja otpada na osnovama regionalnog povezivanja opština, uz poštovanje principa ekonomske racionalnosti i efikasnosti u obavljanju poslova.

U skladu sa Strateškim master planom pripremljen je i usvojen Zakon o upravljanju otpadom, a kasnije i Državni plan upravljanja otpadom. Nažalost, ni nakon dva puta odlaganog početka njegove primjene, jedinice lokalne samouprave u Crnoj Gori (izuzev Glavnog grada), nijesu obezbijedile osnovne preduslove za početak implementacije Zakona. Opštine Kotor, Budva i Tivat, koje su bile u situaciji da, od jula 2004. godine do kraja 2007. godine, tretiraju i odlažu otpad na odgovarajući način, nijesu mogle da se dogovore ni oko lokacije budućeg regionalnog centra za tretman otpada, što je uzrokovalo da Vlada, na osnovu odredbi člana 37 Zakona o lokalnoj samoupravi, utvrdi javni interes i preuzme obavezu rješavanja ovog pitanja.

Sagledavajući rezultate dva puta urađenih analiza mogućih lokacija, utvrđeno je da lokacija u blizini Trešanjskog mlina na najbolji način zadovoljava uslove za izgradnju centra za tretman otpada za potrebe opština Kotor, Budva i Tivat. Urađeni su i studija izvodljivosti i elaborat procjene uticaja na životnu sredinu čiji rezultati su potvrdili da je izgradnja centra za tretman otpada na ovoj lokaciji izvodljivo i održivo rješenje. Ekspertski tim Evropske investicione banke je konstatovao da je ova lokacija najbolja od svih lokacija predviđenih za izgradnju regionalnih centara za tretman otpada u Crnoj Gori. Trenutno su u toku aktivnosti na pripremi odgovarajućeg prostorno-planskog dokumenta – lokalne studije lokacije, u okviru kojih je, shodno Zakonu o uređenju prostora i izgradnji objekata, predviđena i javna rasprava na kojoj će se sagledati stavovi stručne javnosti i građana.

Bez obzira na sve do sada urađeno, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine iskazuje spremnost da prihvati novu lokaciju za koju se ove tri i, eventualno, opština Herceg Novi dogovore, a koja zadovoljava propisima utvrđene uslove. Naglašavamo da će u tom slučaju biti neophodno od početka realizovati sve aktivnosti koje su do sada urađene za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina. To praktično znači da će prve tone otpada biti moguće tretirati i odlagati na toj lokaciji, u najboljem slučaju, za tri godine. Do tada, otpad će se morati odvoziti do odgovarajućeg centra, odnosno deponije, kakvom trenutno jedino raspolaže Podgorica.

Predstavnici Ministarstva uređenja prostora i zaštite životne sredine su, tokom dva sastanka, razgovarali sa predstavnicima mjesnih zajednica Grblja. Tom prilikom je jasno ukazano da su centri za tretman otpada projektovani tako da imaju neuporedivo manji rizik po životnu sredinu u odnosu na postojeća smetlišta i odlagališta. U okviru studije izvodljivosti za lokaciju u blizini Trešanjskog mlina predviđena je i primjena tehnologije baliranja otpada prije konačnog odlaganja, čime se rizik na životnu sredinu svodi na najmanju moguću mjeru. Predstavnicima mjesnih zajednica je ponuđeno da posjete jedan od centara za upravljanje otpadom u nekoj od evropskih zemalja i da se na taj način upoznaju sa svim aspektima ovakvog rješenja.

Prihvatajući činjenicu da svako ima pravo na stav o ovom, osjetljivom i istovremeno važnom pitanju, Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine želi da ukaže da se sistem adekvatnog upravljanja otpadom može uspostaviti jedino na način da svi građani Crne Gore, ulažući neveliki napor, promijene odnos prema otpadu koji proizvode i iskažu spremnost za ustupke. To je prije svega pitanje kulture življenja i odgovornosti prema sadašnjim i budućim generacijama. Ukoliko niko u Crnoj Gori ne bude spreman da prihvati da u opštini u kojoj živi bude izgrađen centar za tretman i odlaganje otpada, onda je izvjesno da ćemo i dalje biti u prilici da se suočavamo sa slikama prljavštine i nereda kakve smo, nažalost, imali i još jedno vrijeme ćemo imati prilike da vidimo u prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero. Takvim stanjem svodimo na minimum šanse da realizujemo projekte koji treba da unaprijede i razviju ne samo Grbalj i opštine Kotor, Budvu i Tivat, već i cijelu Crnu Goru.

Saopštenje Opštinskog odbora Narodne Stranke Kotor

Kotor, Opštinskog odbora Narodne Stranke Kotor, 29. mart 2010. godine

Masovnost skupa u Grblju protiv regionalne sanitarne deponije za odlaganje čvrstog komunalnog otpada, koji je u nedjelju organizovao Savjet mjesnih zajednica, još je jedna potvrda odlučnosti građana Kotora da se na lokalitetu Trešanjski mlin u Grblju, ne gradi sanitarna deponija za opštine Kotor, Tivat i Budvu, smatraju u Opštinskom odboru Narodne stranke (OONS) Kotor. U saopštenju koje je tim povodom danas proslijeđeno Radio Kotoru, navodi se da su se građani Kotora na demokratki i zakonom predviđeni način izjasnili po ovom pitanju i preko Skupštine opštine Kotor, kao najvećeg predstavničkog tijela građana Kotora, koja je tri puta iskazala negativan stav za ovaj lokalitet. «Narodna stranka ovom prilikom neće nabrajati sve razloge i argumente koji idu u prilog činjenici da ne treba graditi regionalnu sanitarnu deponiju u Grblju, ali naglašavamo gospodi iz Ministarstva da je Opština Kotor u tri navrata decidno odbacila mogućnost da to bude lokacija „Trešanjski mlin“.

Naime, Skupština opštine Kotor je 28. maja 1990. godine donijela Odluku o zatvaranju tadašnjeg smetlišta (deponije) na lokalitetu Trešanjski mlin (Lukavci) u Grblju, te isto potvrdila i Zaključkom od 6. juna 1990. godine. Time je osporena lokacija koja je tada bila definisana Prostornim planom Opštine Kotor iz 1987. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 19/87), a obavezan Izvršni odbor Opštine Kotor da iznađe novu lokaciju kroz izmjenu planske dokumentacije. Imajući u vidu da se prilikom usvajanja Izmjena i dopuna Prostornog plana Opštine Kotor iz 1995. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 26/95) nije konsultovala pomenuta Odluka i sami Zaključak iz 1990. godine, Skupština opštine Kotor je na sjednici od 7. decembra 2001. godine („Sl. list RCG – opštinski propisi“, br. 23/2001) donijela Odluku o pristupanju izradi izmjena i dopuna Prostornog plana Opštine Kotor čiji je predmet bio brisanje pomenute lokacije iz postojećeg plana. Obzirom da je usvojena Odluka osporena od strane Ustavnog suda RCG i to iz formalno-procesnih raloga, a na inicijativu Ministarstva životne sredine i uređenja prostora koje je podnijelo inicijativu za pokretanje postupka za ocjenjivanje ustavnosti i zakonitosti same Odluke, po treći put je dovedena u pitanje volja odbornika Skupštine opštine Kotor kao najvećeg predstavničkog tijela građana Kotora. Takođe, važno je napomenuti da se sadržaj odluke odnosi na izvornu nadležnost Skupštine opštine Kotor koja je u skladu sa Zakonom i Ustavom Crne Gore, kao organ jedinice lokalne samouprave, jedina nadležna za donošenje navedenih odluka koje se tiču prostorno planske dokumentacije i načina koriščenja i upotrebe prostora i pojedinih lokacija. Ovaj navod je nesporno potvrđen i u odgovoru na poslaničko pitanje Radomira Đukića od strane Vlade Crne Gore i to u odgovoru broj 02 – 4663 od 18. decembra 2001. godine.Poslednji put, 3. juna 2008. godine Skupština opštine Kotor je reagovala Zaključkom, u kojem je izraženo protivljenje Skupštine Opštine Kotor namjeri da se izgradi regionalna sanitarna za opštine Kotor, Tivat i Budvu, a moguće i Herceg Novi. Pored navedenih odluka Skupštine opštine Kotor pomenuti problem je bio predmet i nekoliko peticija građana Kotora, koje je organizovao Savjet MZ Grblja, i to: 11. novembra 2001. godine koju je potpisalo preko 2100 građana i krajem januara 2008. godine, kada je preko 2500 građana Kotora dalo svoj potpis protiv ponovnog aktiviranja deponije čvrstog otpada na lokaciji Trešanjski mlin u Grblju. Trenutno se po treći put potpisuje peticija koju je za dva dana potpisalo preko 1000 građana. Narodna stranka ne spori da Vlada može na osnovu člana 37. Zakona o lokalnoj samoupravi da utvrdi javni interes za dvije ili više opština u vršrnju sopstvenih poslova od zajedničkog interesa, ali pritom moraju biti svjesni da je jedino lokalna samouprava nadležna da definiše način korišćenja i planiranja prostora Opštine», kaže se u saopštenju OONS Kotor.

SNP: Riješiti pitanje na nivou države

Budva, SNP - preuzeto iz ND "Vijesti", 29. mart 2010. godine

Budvanski SNP podizao je jučerašnji protest Grbljana, poručujući da bi "Vlada, preko Ministarstva uređenja i zaštite životne sredine, trebala malo detaljnije da se pozabavi tom temom, putem javnih rasprava na kojima bi učestvovalacjelokupna stručna javnost i NVO sektor".

- Problem tretmana čvrstog otpada potrebno je riješiti na nivou cjele Cme Gore i to izgradnjom postrojenja za preradu, koje bi objedinjavalo liniju za reciklažu i selekciju otpada. Time bi jedan grad imao u potpunosti riješno i pitanje toplifikacije, elektrifikacije i javne rasvjete - naveo je funkcioner SNP Goran Pejović.

Ta partija rješenje vidi u izgradnji samo jedne fabrike za cijelu državu, koja bi bila udaljena od naseljenih mjesta i po ekološkim standardima, dok bi u gradovima bile pretovame stanice, u kojima se otpad ne bi zadržavao duže od 24 sata.

Проглас са протеста

Проглас са протестног скупа
Савјет мјесних заједница Грбља, Грбаљ 28. март 2010.

Проблем одређивања мјеста за регионалну санитарну депонију општина Будве, Тивата и Котора, са могућношћу укључења Херцег Новог, на којој би требало одлагати смеће бар 20 година улази у своју трећу годину. У том периоду Савјет мјесних заједница Грбља предузео је низ активности у намјери да спријечи Министарство уређења простора и заштите животне средине да се наведена депонија изгради на Трешањском млину. Обављени су бројни разговори, како са Министарством, тако и са локалним властима, послати су бројни дописи и саопштења, организовали смо три протестна скупа овдје у Радановићима, потисивали петиције и све то није било довољно да Министарство стекне слику да је становништво Грбља у потпуности против депонија на Трешањском млину.

На задњем састанку, којег смо имали са представницима Министарства 9. децембра 2009. године, између двије осталих ствари, речено је и слиједеће:

1. Да ће Министартво преузети акције обавјештавања становника Грбља, о томе какву депонију намјерава изградити на Трешањском млину:


2. Да ако становништво Грбља буде већински против депоније на Трешањском млину, да Министарство неће изграђивати депонију на Трешањском млину.

Осврнућемо се на кратко на ове двије изјаве.

1. Сумњамо да ће било какво обавјештавање и убјеђивање промјентити вољу Грбља у вези депоније на Трешањском млину. Довољно је само да наведемо што треба да буде депонија на Трешањском млину: депонија за три општине на период од 20 и више године, па да сваком становнику Грбља буде јасно о чему се ту ради. Не помажу ту ни предлози да се чланови Савјета шаљу у Словенију и Њемачку да се увјере како тамо ствари функционишу, ни јавне кампање које би да промјене нашу вољу. Нас брине могуће загађење водотокова на Трешањском млину, а преко њих и земљишта Мрчевог поља и Јаза, дивље депоније које би пратиле “главну”, уништавање развојних потенцијала Грбља и надасве близина депоније насељеним мјестима – 600 метара од Братешића и 800 метара од Радановића – то и још много тога нас брине у вези са депонијом, а не ситуација у Словенији и Њемачкој. Чинин нам се да нема те кампање која би успјела да нас убједи да жртвујемо наш опстанак на овим просторима и зато не чуди што она није ни започела, иако је од 9. децембра прошле године било довољно времена да она почне. Убјеђени смо да су и у Министартву, баш као и ми, свјесни беспредметности такве кампање и обавјештавања.


2. Размотримо даље другу изјаву, везану за већински став Грбља око питања депоније. Мишљења смо да у новијој историји Грбља није било проблема, који је успјео да уједини Грбаљ, као што је питање депоније на Трешањском млину. Ми смо данас управо овдје да још једном посведочимо невјерним Томама у Министарству да је заиста цијели Грбаљ против депоније на Трешањском млину. Имаћемо стрпљења да, кад год је то потребно, сведочимо и бранимо оно што сматрамо нашим основним правом и виталним интересом, а то је право да и даље живимо у чистој еколошкој средини, без депоније у нашим двориштима. И због тога бићемо спремни да протестујемо, како овдје гдје смо сада, тако и на Трешањском млину испред багера, ако то буде потребно. Стога молимо људе из Министарства да озбиљно схвате нашу опредјељеност, у првом реду министра господина Бранимира Гвозденовића и господина Синишу Станковића, помоћника министра. Сматрамо да само је воља Грбља више него јасна и да је у задње двије године више него једном исказана на убједљив начин, и зато позивамо да се Министарство придржава оног што су сами казали, а то је се депонија неће изградити, уколико становништво Грбља буде већински против ње. Све остало било би само голо насиље и ми се надамо да Министарство неће посегнути за таквим рјешењем, које би било сасвим противно духу изградње слободног друштва, којем Црна Гора тежи у процесу европских интеграција.

На крају, желимо још једном да истакнемо да Грбаљ у својој борби против депоније није сам. Бројни грађани Котора, Тивта и Будве исправно схватајући да Трешањски млин и начин на који се жели изградити депонија на њему није само проблем становника Грбља, већ проблем заправо свих нас, пружали су нам и пружају нам подршку на чему смо им веома захвални. Такође, од почетка намјере да се поново изгради депонија на Трешањском млину, локална самоуправа града Котора супроставља се тој намјери. Градоначелница Котора госпођа Марија Ћатовић данас није са нама због раније заказаног службеног пута у Београу, али нам је на састанку са њом, којег смо имали прије три дана саопштила да се њен став није промјенио и да она и општинско руководство чврсто стоје на ставу да депонији није мјесто на Трешањском млину.

Нама остаје, да још једном замолимо Министарство да нас схвати озбиљно и да уважи наше противљење намјери да се изгради депонија на Трешањском млину. Одустаните од рјешења које је, и нама, и локалној управи, неприхва-тљиво и направите, ради општег добра напор, да се нађе неко друго мјесто за депонију. У нама ћете имати партнере за пројекте који треба да развију Грбаљ, а тиме Котор и Црну Гору, али око питања депоније на Трешањском млину нијесмо спремни, нити можемо првити било какав компромис, ни са вама, ни са било ким другим.

ПРОТЕСTНИ СКУП

Савјет мјесних заједница Грбља позива Вас да присуствујете протестном скуп против намјере Министарства уређења простора и заштите животне средине да изгради регионалну санитарну депонију на Трешањском млину за општине Котор, Тиват и Будва (вјероватно и Херцег Нови) на период од 20 година, са могућношћу продужења.

Протестни скуп биће одржан у
недјељу, 28. марта 2010. године у 12:00 сати.